Када нисам платио - постао сам непожељан

Пре пет година, моја изјава упућена једној представници власти искоришћена је као повод за медијску хајку и моје политичко уклањање. Она је служила само као параван за оно што је био прави разлог — моје одбијање да будем део политичко-коруптивне шеме.

Мој сукоб са Биљаном Поповић Ивковић био је само изговор.

Истински разлог је што сам одбио да платим политички рекет.

Истина коју Ђилас и Веселиновић крију:

Рекет ми је тражио тада један од најближих сарадника Драгана Ђиласа, водећи функционер Странке слободе и правде.

Рекао ми је отворено да ми преноси Ђиласову поруку:

Странка је млада, све је скупо, а ја као “ситуиран човек” могао бих да помогнем.

Заузврат ми је понуђено:

- место народног посланика,

- нека функција у комуналном систему Београда,

- и чак диплома са приватног факултета.

То није било у шали, већ на путу са протеста против мини-хидроцентрале на Старој планини, у службеном возилу, пред двојицом Ђиласових телохранитеља.

У том тренутку био сам званични представник УСС Слога у Савезу за Србију.

Шокиран, све сам испричао Жељку Веселиновићу.

Веселиновић није био ни изненађен, ни згрожен - прећутао је. Као да је то нормално.

Њихова правда - ваше понижење:

Ти који данас оптужују СНС за корупцију, рекет и трговину функцијама - радили су исто. И раде. Само бруталније.

Њихове “моралне осуде” су јефтина представа за јавност.

Све што пребацују режиму — радили су први.

Пет година касније, стојим чврсто и кажем:

Боље је бити нападнут него бити уцењен.

Боље је бити на удару него бити део политичко-коруптивне пирамиде.

Савез слободних синдиката Србије остаје доследан:

Ми нисмо и нећемо бити робови политичких рекеташа.

Не припадамо ни властима, ни лажним опозиционарима.

Нико нас не може купити, уклонити или контролисати.

Једини рекет који плаћамо — јесте цена слободе.

И спремни смо да је плаћамо сваки дан.

Когда я отказался платить — я стал нежелательным

Пять лет назад моё высказывание в адрес одного представителя власти стало лишь поводом для медийной травли и моего политического устранения. Это было прикрытием настоящей причины — моего отказа быть частью политико-коррупционной схемы.

Мой конфликт с Биляной Попович Ивкович был всего лишь предлогом.

Реальная причина - мой отказ платить политический рэкет.

Правда, которую скрывают Джилас и Веселинович:

Рэкет у меня требовал тогда один из ближайших соратников Драгана Джиласа, ведущий функционер Партии свободы и справедливости.

Он сказал мне открыто, что передаёт мне личное послание Джиласа:

Партия молодая, всё дорого, и я, как "состоятельный человек", должен помочь.

Взамен мне предложили:

- место народного депутата,

- должность в коммунальной системе Белграда,

- даже диплом частного университета.

И это было не в шутку — а по дороге с акции против мини-ГЭС на Старой Планине, в служебной машине, при двух телохранителях Джиласа.

В тот момент я был официальным представителем УСС Слога в Союзе за Сербию.

Потрясённый, я рассказал обо всём Желько Веселиновичу.

Он не удивился, не возмутился - просто промолчал. Как будто это нормально.

Их “справедливость” — это ваше унижение:

Те, кто сегодня обвиняют СНС в коррупции, рэкете и торговле должностями,

делали это первыми. И делают до сих пор. Только жёстче.

Их “моральные приговоры” - дешёвый спектакль для публики.

Всё, в чём они обвиняют власть - они начали первыми.

Спустя пять лет, я говорю прямо:

Лучше быть атакованным, чем шантажируемым.

Лучше быть целью, чем частью коррупционной пирамиды.

Союз свободных профсоюзов Сербии остается верным принципам:

Мы не были и не будем рабами политических рэкетиров.

Мы не принадлежим ни власти, ни лживой оппозиции.

Нас никто не может купить, убрать или контролировать.

Единственный “рэкет”, который мы платим — это цена свободы.

И мы готовы платить её каждый день.

When I Refused to Pay - I Became Undesirable

Five years ago, my public statement toward a government official became a pretext for a media smear campaign and my political removal. It served only as a smokescreen for the real reason — my refusal to be part of a political-corruption scheme.

My clash with Biljana Popović Ivković was just an excuse.

The real reason was my refusal to pay political extortion.

The truth Đilas and Veselinović hide:

One of Đilas’s closest associates at the time, a top official of the Freedom and Justice Party, openly demanded money from me.

He told me directly he was “passing on Đilas’s message”:

The party is young, everything is expensive, and I - as a “well-off man” - should help.

In return, I was offered:

- a seat in parliament,

- a position in Belgrade’s public utility system,

- and even a diploma from a private university.

This wasn’t casual talk - it happened on the way back from a protest against the mini hydropower plant on Stara Planina, inside an official vehicle, in front of Đilas’s two bodyguards.

At that time, I was the official representative of UGS Sloga within the Alliance for Serbia.

Shocked, I told everything to Željko Veselinović.

He wasn’t surprised or outraged — he remained silent. As if it was normal.

Their "justice" — your humiliation:

Those who accuse the SNS of corruption, racketeering, and trading positions —

did it first. And they still do. Only more brutally.

Their "moral accusations" are cheap theater for the public.

Everything they blame on the regime — they did first.

Five years later, I stand firm and say:

Better to be attacked than blackmailed.

Better to be under fire than part of a political-corruption pyramid.

The Free Trade Union of Serbia remains true to its principles:

We are not — and will never be — slaves to political racketeers.

We belong neither to the authorities nor to the fake opposition.

No one can buy, remove, or control us.

The only "price" we pay is the price of freedom -

and we are ready to pay it every single day.