СВЕДОЧАНСТВО ЈЕДНЕ ИЗДАЈЕ

Ово је лично и политичко сведочанство о догађајима који су се одиграли у време кампање „Београд бира – људи побеђују“, када сам био кандидат на листи Драгана Ђиласа за изборе у Београду.

У том периоду, док сам јавно бранио идеју смене режима и веровао у солидарност опозиције и синдиката, над мном је спровођена системска репресија у оквиру ЈКП ГСП Београд.

Тада је Горан Весић био заменик градоначелника, човек под чијим је политичким надзором био ГСП.

Дејан Крстовић, као тадашњи комесар СНС у ГСП-у, био је непосредни извршилац притисака, понижавања, деградације и обрачуна са мном као синдикалним представником.

Истовремено, СНС је спроводио своју препознатљиву стратегију дисциплиновања — отказима, медијском блокадом, ускраћивањем простора за синдикални рад и намерним професионалним понижавањем.

Али оно што овај догађај чини суштински трагичним јесте ћутање оних који су тада били моји политички савезници.

Драган Ђилас, чији сам био кандидат, није јавно реаговао.

Жељко Веселиновић и руководство УСС Слога, чији сам био повереник у ГСП-у, нису стали у заштиту свог сарадника.

Тако је створена тиха спона између власти која је притискала и опозиције која је ћутала.

Једни су спроводили силу, други су је посматрали као „политичку колатералу“.

Ово сведочанство није позив на освету.

Ово је позив на истину.

Зато што издаја није само када пређеш на страну противника.

Издаја је и када окренеш главу док ти сарадника ломе.

Без истине нема поверења.

Без поверења нема ни слободе.

Алексић Небојша

председник Савеза слободних синдиката Србије

СВИДЕТЕЛЬСТВО ОДНОГО ПРЕДАТЕЛЬСТВА

Это личное и политическое свидетельство о событиях, происходивших во время кампании «Белград выбирает — люди побеждают», когда я был кандидатом от списка Драгана Джиласа на выборах в Белграде.

В тот период, когда я публично отстаивал идею смены режима и верил в солидарность оппозиции и профсоюзов, против меня велась системная репрессия в рамках ЈКП ГСП Белград.

В то время Горан Весич занимал должность заместителя мэра и политически курировал систему ГСП.

Деян Крстович, как комиссар СНС в ГСП, был непосредственным исполнителем давления, унижений и преследования меня как профсоюзного представителя.

Параллельно СНС проводила свою стандартную стратегию подавления — увольнения, медийная блокада, лишение помещений для профсоюзной работы и сознательное профессиональное унижение.

Однако трагичность этой истории заключается в молчании тех, кто тогда считался моими союзниками.

Драган Джилас, от списка которого я баллотировался, публично не отреагировал.

Желько Веселинович и руководство УСС Слога, где я был профсоюзным представителем, не встали на защиту своего соратника.

Так возникла молчаливая связь между властью, которая давила, и оппозицией, которая молчала.

Одни применяли силу, другие рассматривали это как «политические издержки».

Это свидетельство — не призыв к мести.

Это призыв к истине.

Потому что предательство — это не только когда переходят на сторону врага.

Предательство — это и тогда, когда отворачиваются, пока ломают твоего соратника.

Без истины нет доверия.

Без доверия нет свободы.

Алексић Небојша

председник Савеза слободных профсоюзов Сербии

TESTIMONY OF A BETRAYAL

This is a personal and political testimony about the events that took place during the campaign “Belgrade Chooses – People Win”, when I was a candidate on Dragan Đilas’s electoral list for the Belgrade elections.

At that time, while I publicly defended the idea of changing the regime and believed in the solidarity of the opposition and the unions, systematic repression was carried out against me within the Public Utility Company GSP Belgrade.

Goran Vesić was then Deputy Mayor, politically supervising the system of GSP.

Dejan Krstović, as the SNS commissioner in GSP, was the direct executor of pressure, humiliation, degradation, and persecution against me as a union representative.

At the same time, the SNS implemented its recognizable strategy of discipline — through dismissals, media blockades, denial of space for union work, and deliberate professional humiliation.

But what makes this event profoundly tragic is the silence of those who were officially my political allies at the time.

Dragan Đilas, whose candidate I was, did not react publicly.

Željko Veselinović and the leadership of USS SLOGA, where I served as a union representative, did not stand in defense of their associate.

Thus, a silent link was formed between the authorities who applied pressure and the opposition who chose to remain silent.

Some exercised force, while others treated it as “political collateral.”

This testimony is not a call for revenge.

It is a call for truth.

Because betrayal is not only when you cross over to the enemy’s side.

Betrayal is also when you turn your head away while your associate is being broken.

Without truth there is no trust.

Without trust, there is no freedom.

Aleksić Nebojša

President of the Free Trade Unions Alliance of Serbia