СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ

СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ

СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 30/04/2025

СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ Савез слободних синдиката Србије је у претходним месецима идентификовао поступке који указују на системско праћење, снимање и суптилан облик застрашивања од стране структура повезаних са безбедносним апаратом Републике Србије. Случај службеног возила ЈКП „Паркинг сервис“ БГ 2940 НМ које је снимало просторије СССС, уз изостанак сваког санкционисања других возила у зони и заштитнички извештај ПС Звездара, представља типичан облик „меког притиска“ – али у функцији матрице коју служба користи деценијама. Безбедносно-информативна агенција (БИА) званично је наследник Службе државне безбедности (СДБ), а неформално настављач механизама деловања УДБЕ. Од 2002. године до данас, без озбиљне лустрације или спољне контроле, БИА је остала институција: -без демократског надзора, -са непромењеним кадровима, -са истом сврхом — контрола друштвених процеса, а не безбедност грађана. Извештаји Међународне кризне групе, Европске комисије и ОЕБС-а између 2005. и 2022. редовно указују на: -недостатак транспарентности у раду БИА, -злоупотребу ресурса за праћење новинара, синдиката и НВО, -повезаност појединих структура БИА са организованим криминалом. Иако је по Закону о БИА директор одговоран Влади и Скупштини, у пракси његова улога је ограничена на протокол и јавне наступе. Права оперативна контрола налази се у рукама интерних мрежа — често невидљивих, али дубоко укорењених: -Оперативна мрежа – одлучује о циљевима праћења, „мека обрада” личности и медијска дискредитација; -Економско-криминални сектор – преко повезаности са структурама унутар МУП-а и Пореске управе омогућава паралелно финансирање и заштиту „пријатељских” интереса; КАД СЕ СЛУЖБА БАВИ СИНДИКАТОМ – КО ЈЕ ЗАИСТА УГРОЖЕН? По Уставу Србије (чл. 55 и 206), као и Закону о раду и Конвенцијама МОР бр. 87 и 98, синдикална активност је заштићено право. Свака форма директног или индиректног праћења, снимања, прикупљања података или застрашивања представља: -кршење домаћег закона (Кривични законик – чланови 131, 172, 359), -и повреду међународног права. БИА није овлашћена да прати синдикате осим уколико не постоји судски налог заснован на доказима о угрожавању уставног поретка. Савез слободних синдиката Србије није ни под истрагом, ни оптужен — већ представља легалну институцију заштите радничких права. -Милошевић – створио службу по мери своје власти; одржавана до момента међународног интереса за промену; -Ђинђић – покушао да је реформише; ликвидиран уз учешће „одметнутог дела службе” (Саборци из ЈСО); -Тадић – постигао договор: мир у замену за неистраживање; -Вучић – институционализовао њихову „самосталност” и повећао утицај службе у економији и партијским обрачунима. Први пут после дуго времена, структура страха наилази на отпор: -не физички, већ правни и јавни; -не вика, већ документација; -не попуштање, већ институционално инсистирање. -Уместо да се повучемо — тражимо одговоре. -Уместо да пристанемо — постављамо питања. -И управо зато се систем у сенци појавио у кадру — јер не може да поднесе светло. Синдикат је основ демократског друштва. Ако се легалне, мирне, институционалне структуре прате, снимају и застрашују — онда више не говоримо о држави права, већ о држави страха. Али тај страх не станује у нама. И зато ћемо наставити да бранимо оно што је ваше — достојанство, рад и право на глас.

Sindikalne Vesti
Покушај застрашивања неће нас зауставити: Савез слободних синдиката Србије захтева поновну истрагу

Покушај застрашивања неће нас зауставити: Савез слободних синдиката Србије захтева поновну истрагу

Покушај застрашивања неће нас зауставити: Савез слободних синдиката Србије захтева поновну истрагуSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 29/04/2025

Покушај застрашивања неће нас зауставити: Савез слободних синдиката Србије захтева поновну истрагу Добили смо званичан извештај Полицијске станице Звездара поводом случаја неовлашћеног снимања просторија Савеза слободних синдиката Србије од 31. марта 2025. године. Извештај који смо примили је непотпун, формалан и очигледно усмерен на прикривање стварних околности догађаја. Сумњамо да се прикривају активности подивљалих структура безбедносних служби, које делују под контролом неформалних центара моћи блиских власти. Све околности указују на то да је реч о покушају психолошког притиска и застрашивања председника Савеза слободних синдиката Србије, Небојше Алексића, са циљем да се осујети независно синдикално деловање у Србији. Савез слободних синдиката Србије није остао нем на овај напад. Поднели смо формални приговор на извештај и упутили захтев за поновно покретање и допуну истраге. Такође, обратићемо се нашим партнерским синдикалним организацијама у иностранству, као и међународној јавности, како бисмо ову појаву учинили видљивом и ван граница Србије. Слобода синдикалног организовања и деловања је гарантована Уставом Републике Србије и међународним конвенцијама. Њено гушење нећемо прихватити — нити у тишини, нити у страху. Савез слободних синдиката Србије Председник, Небојша Алексић

Sindikalne Vesti
Утицај БИА на синдикате

Утицај БИА на синдикате

Published on: 04/12/2024

Анализа рада Безбедносно-информативне агенције (БИА) у контексту њеног утицаја на синдикате, као и стратегије за опозиционо деловање, захтева пажљиво разматрање неколико кључних аспеката. Детаљнија анализе и предлога стратегија 1. Утицај БИА на синдикате БИА, као кључна безбедносна институција, може имати индиректни или директни утицај на синдикате кроз неколико механизама: а) Прикупљање информација о синдикалним лидерима и активностима Циљ: Идентификација лидера са опозиционим афинитетима или потенцијал за организацију протеста. Ефекти: Дискредитација или застрашивање појединаца, подривање синдикалних активности кроз унутрашње поделе. б) Контрола комуникације и инфилтрација Постављање агената унутар синдиката како би се контролисао правац деловања и слабиле аутономне иницијативе. Стратегија: Дискредитовање кључних активности изнутра, пласирање дезинформација међу члановима. ц) Утицај на кључне одлуке и штрајкове Коришћење политичких притисака и уцена како би се синдикати одвратили од предузимања радикалних мера попут штрајкова или протеста. д) Дискредитација синдикалног руководства у јавности Спровођење кампања које таргетирају лични или професионални интегритет лидера синдиката. 2. Опозиционе стратегије у овом контексту а) Изградња синдикалне аутономије и заштите Правна заштита: Развити правне оквире који омогућавају заштиту синдиката и лидера од притисака и политичког уплитања. Обука чланства: Едукација о начинима препознавања и одбране од инфилтрације и дезинформација. б) Савезништва са независним синдикатима Формирати коалиције са синдикатима који нису под контролом владајућих структура како би се ојачао легитимитет и деловање. Коришћење синдиката као платформе за мобилизацију шире јавности. ц) Јавна кампања за осветљавање притисака Успоставити транспарентне механизме за пријаву притисака и злоупотреба. Коришћење медија за откривање и документовање случајева у којима БИА злоупотребљава овлашћења. д) Дигитална сигурност и шифрована комуникација Примена алата за безбедну комуникацију унутар опозиционих и синдикалних структура како би се онемогућило прислушкивање. е) Међународна подршка Активно лобирање код међународних организација за радничка права како би се осигурао међународни мониторинг и притисак на власт. ф) Децентрализација синдикалног одлучивања Увести модел вођења синдиката који смањује могућност концентрације моћи у рукама малог броја лидера, чиме се отежава њихова контрола. 3. Примери тактичког деловања Ширење свести: Организовање радионица и конференција на тему злоупотребе безбедносних агенција и заштите радничких права. Кампање: Јавне кампање које откривају политички притисак на синдикате кроз конкретне примере и документацију. Мобилизација: Користити синдикате као основу за организовање већих протеста, али кроз паралелне, неформалне структуре како би се избегло директно таргетирање од стране БИА. Закључак За ефикасно деловање опозиције у овом контексту, кључно је комбиновати правне, медијске, и организационе стратегије. Такође, потребно је да политика делује проактивно у пружању подршке синдикатима кроз финансијску помоћ, едукацију и заштиту од притисака. Дугорочно, циљ треба бити стварање аутономних и политички независних синдикалних покрета. Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti