СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ
Savez Slobodnih Sindikata SrbijeСЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ Савез слободних синдиката Србије је у претходним месецима идентификовао поступке који указују на системско праћење, снимање и суптилан облик застрашивања од стране структура повезаних са безбедносним апаратом Републике Србије. Случај службеног возила ЈКП „Паркинг сервис“ БГ 2940 НМ које је снимало просторије СССС, уз изостанак сваког санкционисања других возила у зони и заштитнички извештај ПС Звездара, представља типичан облик „меког притиска“ – али у функцији матрице коју служба користи деценијама. Безбедносно-информативна агенција (БИА) званично је наследник Службе државне безбедности (СДБ), а неформално настављач механизама деловања УДБЕ. Од 2002. године до данас, без озбиљне лустрације или спољне контроле, БИА је остала институција: -без демократског надзора, -са непромењеним кадровима, -са истом сврхом — контрола друштвених процеса, а не безбедност грађана. Извештаји Међународне кризне групе, Европске комисије и ОЕБС-а између 2005. и 2022. редовно указују на: -недостатак транспарентности у раду БИА, -злоупотребу ресурса за праћење новинара, синдиката и НВО, -повезаност појединих структура БИА са организованим криминалом. Иако је по Закону о БИА директор одговоран Влади и Скупштини, у пракси његова улога је ограничена на протокол и јавне наступе. Права оперативна контрола налази се у рукама интерних мрежа — често невидљивих, али дубоко укорењених: -Оперативна мрежа – одлучује о циљевима праћења, „мека обрада” личности и медијска дискредитација; -Економско-криминални сектор – преко повезаности са структурама унутар МУП-а и Пореске управе омогућава паралелно финансирање и заштиту „пријатељских” интереса; КАД СЕ СЛУЖБА БАВИ СИНДИКАТОМ – КО ЈЕ ЗАИСТА УГРОЖЕН? По Уставу Србије (чл. 55 и 206), као и Закону о раду и Конвенцијама МОР бр. 87 и 98, синдикална активност је заштићено право. Свака форма директног или индиректног праћења, снимања, прикупљања података или застрашивања представља: -кршење домаћег закона (Кривични законик – чланови 131, 172, 359), -и повреду међународног права. БИА није овлашћена да прати синдикате осим уколико не постоји судски налог заснован на доказима о угрожавању уставног поретка. Савез слободних синдиката Србије није ни под истрагом, ни оптужен — већ представља легалну институцију заштите радничких права. -Милошевић – створио службу по мери своје власти; одржавана до момента међународног интереса за промену; -Ђинђић – покушао да је реформише; ликвидиран уз учешће „одметнутог дела службе” (Саборци из ЈСО); -Тадић – постигао договор: мир у замену за неистраживање; -Вучић – институционализовао њихову „самосталност” и повећао утицај службе у економији и партијским обрачунима. Први пут после дуго времена, структура страха наилази на отпор: -не физички, већ правни и јавни; -не вика, већ документација; -не попуштање, већ институционално инсистирање. -Уместо да се повучемо — тражимо одговоре. -Уместо да пристанемо — постављамо питања. -И управо зато се систем у сенци појавио у кадру — јер не може да поднесе светло. Синдикат је основ демократског друштва. Ако се легалне, мирне, институционалне структуре прате, снимају и застрашују — онда више не говоримо о држави права, већ о држави страха. Али тај страх не станује у нама. И зато ћемо наставити да бранимо оно што је ваше — достојанство, рад и право на глас.
