ЧИСТЕ РУКЕ, СЛОБОДНА САВЕСТ

Нисмо рођени да ћутимо. Ни да се клањамо. Ни да будемо неми посматрачи док се судбина радника пише у кабинeтима оних који су све претворили у трговину.

Једном давно, веровали смо да ће неки од нас имати снаге да остану усправни. Били смо уз њих, мислили да је реч коју говоре из срца – а не из страха. Али када се почело с договорима у мраку, са онима који су газили раднике и истину, ми смо рекли: доста.

Они који нису смели да кажу "не", нашли су кривца. Није први пут у историји да најгласнији за истину буде избачен. Прекинули су сарадњу, угасили контакт, избрисали име.

Али једно нису могли – нису могли да избришу савест.

Сада, када су маске пале, када се зна ко с ким дели фотеље и потписе, време је да се проговори.

Јер није свака тишина знак слабости. Понекад је то само увод у снажан одјек.

Ми нисмо на продају. Ми нисмо у џепу никога.

Савез слободних синдиката Србије остаје уз раднике – не уз налогодавце.

Ми смо овде да кажемо оно што други не смеју. И да бранимо оно што други заборављају.

Јер радник није роб. И борба није параван.

За народ. За правду. За вечну борбу.