Интернет ратници

Последњих година на сцени је наезда интернет ратника-профитера: људи који из удобне фотеље хушкају друге, позивају на сукобе, деле моралне лекције, а чим се промени власт — први трче да заузму функције.

Али када стварно треба стати на улицу, погледати полицију у очи и ризиковати — њих нигде нема. Тада нестају.

Од 2012. године, када сам се први пут супротставио диктатури и мафијашком апарату СНС-а, нисам видео ниједног од тих “јунака”. У мојој борби нисам имао партију, нисам имао заштиту — имао сам само леђа, на која је свако могао да удари. Преживео сам прогон, отказ, линч, два покушаја убиства, напад на породицу и сваку врсту притиска. И тада, као и сада, исти ти интернет хероји били су храбри једино на тастатури.

Зато имам право да говорим и да критикујем.

Јер у Србији се борба не води у коментарима, већ на терену, међу људима, под ризиком.

И да вам кажем још нешто: неће бити никакве револуције, никаквог “спонтаног устанка”. Не зато што народ не жели промене, већ зато што су најгласнији међу нама они који би да други уместо њих пролију зној и крв.

Зато позивам све који желе стварну Србију — правну, економски снажну, традиционално утемељену — да престану да слушају оне који живе од хаоса, а хране се туђом храброшћу.

Избори су за 13 месеци.

Доста је било празних речи.

Време је да се линија подели — на оне који раде и на оне који само причају.

Алексић Небојша, председник Савеза слободних синдиката Србије

Интернет-воины

Сегодня появилось целое поколение интернет-воинов-профитёров: людей, которые сидят дома, подстрекают других, призывают к столкновениям, раздают советы, а когда власть меняется — первыми занимают кресла.

Но когда нужно выйти на улицу, посмотреть полиции в глаза и рискнуть — их нет. Они исчезают.

С 2012 года, когда я впервые выступил против диктатуры и мафиозного аппарата СНС, я ни одного из этих “героев клавиатуры” не видел рядом. Меня преследовали, увольняли, дважды пытались убить, давили на мою семью. Я остался стоять — они остались писать.

Поэтому я имею право говорить.

Я знаю цену реальной борьбы.

И скажу прямо: никакой революции не будет. Потому что самые громкие — самые трусливые. Они хотят, чтобы кто-то другой сделал их работу.

Сербии нужна другая сила — сила людей, которые действуют, а не зарабатывают лайки. Страна должна быть правовой, экономически сильной и верной своим традициям.

До выборов осталось 13 месяцев.

Пустые слова пора оставить тем, кто живёт от пустых слов.

Алекcич Небойша, председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

Internet Warriors

A new class of internet-warrior profiteers has emerged: people who sit at home, provoke conflicts, lecture everyone, and rush for positions the moment power shifts.

But when it’s time to stand on the street, face the police, and take real risks — they vanish.

Since 2012, when I first confronted the dictatorship and mafia structure of the SNS regime, I have never seen any of these “keyboard heroes” beside me. I faced persecution, dismissal, lynching attempts, two assassination attempts, and pressure on my family, alone. They were brave only online.

That is why I have the right to speak openly.

I know what real struggle costs.

And let me be clear: there will be no sudden revolution, no spontaneous uprising. Not because people don’t want change, but because the loudest voices are the ones waiting for others to do the fighting.

Serbia needs a different strength — people who act, not those who feed off chaos and hide behind screens. A lawful, economically strong, traditionally grounded Serbia is the goal.

Elections are in 13 months.

Enough empty noise.

Time to separate those who work from those who only talk.

Alekcić Nebojša, President of the Free Trade Union Alliance of Serbia