Кажу вести „пао је кров

Кажу вести „пао је кров“...

Греше.

Кров се срушио, а пали смо сви ми.

И то не данас, него одавно.

Пали смо после наплатне рампе у Дољевцу.

Пали смо после Рибникара.

Пали смо после Младеновца.

Падамо и настављамо да падамо, као народ и као друштво.

Падамо, а дно нам измиче.

И не плаши ме један кров који је пао.

Ни један уговор.

Ни један извођач који се скрива иза тајности.

Таквих је Србија пуна.

Не плаши ме то...

Плаше ме људи који преживе са два јајета Томе Моне.

Плаше ме они који са задовољством једу јефтини паризер.

Плаше ме они који ће и данас правдати оне који су највише криви.

Плаше ме људи који ће нам данас просути крокодилске сузе.

Плашим се и сам себе, јер такве људе више не сматрам својима.

А ви, мученици који сте остали испод новосадске надстрешнице — ПРАШТАЈТЕ.

Праштајте што ћемо вас само данас спомињати. Што сте вест за један дан.

Попут Бањске. И Рибникара. И Дољевца. И Јовањице. И Рио Тинта. И Младеновца… И … И…

Превише је „и“.

Кад ли ће се незасити новца живота људских заситити?

Праштајте мученици новосадски, нек вам је лака земља.

И молите Бога за нас…

Јер ми још увек падамо.

Алрксић Небојша

председник Савеза слободних синдиката Србије