Којекуде Србијо!

Уништавање и геноцид над српским народом представљају дугорочни и пажљиво осмишљен пројекат који се спроводи у фазама од 1918. године, од формирања Југославије. Први кораци у овом процесу били су уништавање и разбијање породица, пресељење младих са села у град под изговором индустријализације, што је на крају од њих створило социјалне случајеве. Села су исмевана као заостала, примитивна и глупа, док су традиционалне вредности и ауторитети попут официра, полицајаца, доктора и учитеља били систематски урушавани.

Уз то, популаризовани су шунд, примитивизам и неморал, те су проститутке називане старлетама, а лопови "витезовима асфалта", што је младима наметнуто као узор и ауторитет. Овај друштвени инжењеринг довео је до тога да српски народ изгуби своје корене и идентитет, те да се не може вратити на прави пут.

Пример учитеља најбоље осликава овај процес урушавања ауторитета. Плате просветних радника су испод републичког просека, а ситуација је додатно погоршана допуштањем понижавања и чак физичког насиља над њима, које спроводе ученици и њихови родитељи. Наша држава заостаје за суседним земљама у погледу подршке просветарима, што додатно отежава ситуацију.

У поређењу са суседним земљама, српски просветари примају значајно ниже плате, што их ставља у неповољан положај. Тако је у Хрватској почетничка плата наставника 1.542 евра, у Мађарској чак до 2.828 евра, док је у Србији почетна плата наставника тек 739 евра. Овај систематски приступ урушавању ауторитета и образовања део је ширег плана слабљења српског друштва и идентитета.

Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије