Мученик са Космета или војник Александра Вучића

Породица Крстовић: Порекло и контроверзе

Породица Крстовић потиче из области Врака у Албанији, у близини Скадра. У Пећи, породица Крстовић се сматра контроверзном, а различити наводи повезују је са активностима које би свака морална особа осудила. Такође се верује да породица има јаке контакте са безбедносним структурама у Србији, Албанији, као и са криминалним круговима. Породица Крстовић није аутохтона на Косову и Метохији, већ су досељеници из Враке у Албаније, који се никада у потпуности нису асимилирали, задржавајући племенски менталитет.

Према доступним информацијама, породица је усвојила српска имена и православну веру након досељавања на Косово и Метохију током 1990-их година, у време владавине Слободана Милошевића. По доласку из Албаније, били су смештени у прихватне центре у Црној Гори, након чега их је Србија преузела. Власт Слободана Милошевића их је насељавала на територији Метохије, где су добијали куће. Наводи сугеришу да их албанске безбедносне структуре и даље држе на вези, те да их подстичу и помажу им у преузимању руководећих политичких, привредних и безбедносних позиција, са циљем да се спроведе процес отимања Косова и Метохије од Србије.

Дејан Крстовић: Јавна личност и контроверзе

Дејан Крстовић је постао предмет бројних контроверзи у јавности, а неки га називају "мучеником са Космета", док себе представља као "војника Александра Вучића". Његово име се често повезује са инцидентима насиља и политичким дешавањима, иако су докази о његовим директним криминалним активностима често непотпуни.

1. Инаугурација Александра Вучића (2017):

Током инаугурације Александра Вучића 2017. године, Крстовић је био означен као вођа групе која је наводно малтретирала грађане и новинаре. Инцидент је изазвао оштре критике у јавности, јер се тврдило да су чланови ове групе, познати као "батинаши", применили физичко насиље против оних који су се противили властима.

2. Рад у ЈКП ГСП "Београд":

Крстовић је обављао функцију извршног директора за финансијске послове у ЈКП ГСП "Београд", где је био потписник уговора који је, према извештајима, нанео финансијску штету овом предузећу. Такође, оптужен је за гушење синдикалних активности, као и за шиканирање и застрашивање радника, што је додатно угрозило његову репутацију.

3. Именовање за директора Царине Београд (2024):

Именовање Крстовића за директора Царине Београд у 2024. години изазвало је пажњу јавности због његових претходних ангажмана и контроверзи. Постоје спекулације о његовим политичким везама, које су наводно утицале на његов професионални успон, што је довело до даљих дебата о његовој улози у државним институцијама.

Иако се Крстовић повезује са одређеним насилним инцидентима и политичким утицајем, званични докази о његовим наводним криминалним активностима често су недостајали, што отвара простор за политичке полемике и истраживање. Његова јавна улога остаје контроверзна, а мишљења јавности су подељена у погледу његовог стварног утицаја и политичких веза у Србији.

Алексић Небојша

председник

Савеза слободних синдиката Србије