НА ДАНАШЊИ ДАН

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан подсећамо јавност на чињеницу коју многи намерно прескачу.

Дана 16. јануара 2018. године, на дан убиства Оливера Ивановића, Драган Ђилас је лично дошао у УСС „Слога“ да моли синдикат и синдикалце за подршку на предстојећим београдским изборима. Није дошао „списак“, није дошла „екипа“ — дошао је он, јер без радника и синдиката није имао ни терен ни легитимитет.

Већ сутрадан, 17. јануара 2018. године, објављено је саопштење УСС „Слога“ о подршци кампањи „Београд бира – људи побеђују“, уз позивање на обећања о заштити градских предузећа и запослених, као и одустајање од заједничке конференције за медије из пијетета према убијеном Оливеру Ивановићу.

Али управо ту лежи лицемерје. Док се у саопштењу говорило о „заштити градских система“ и „бриги за запослене“, у пракси је управо у време Ђиласовог управљања градом спроведен потез који је, по нашем ставу, закуцао први ексер у финансијски ковчег ЈКП ГСП Београд: укинут је модел сопствене наплате и контроле карата у оквиру ГСП-а, а посао и новац су измештени ван предузећа увођењем система BUS PLUS. Тај курс је, уз политичку и оперативну подршку више синдикалних структура, добио пролаз и на синдикалној страни, а међу њима је, по нашем искуству из тог периода, била и УСС „Слога“.

Да ствар буде јасна до краја: Небојша Алексић, тадашњи председник синдиката „Слога“ у ЈКП ГСП Београд, касније је практично изнео значајан део кампање „Београд бира – људи побеђују“ на терену, међу радницима — тамо где се подршка не добија на телевизији него у стварном животу.

Управо тај догађај представља и политички зачетак онога што ће касније бити формализовано као „Савез за Србију“.
То није био чин на бини, већ процес који је започео у оваквим сусретима — ван камера, кроз тражење стварне подршке, инфраструктуре и легитимитета међу радницима и синдикатима.

И зато је данас неопходно рећи отворено: ко је јуче долазио да моли синдикалце за подршку, нема право да се данас, када је „Вучићева опозиција“, представља као неко ко се гнуша синдиката. Радници нису декор за кампању, нити потрошна роба политичких пројеката.

Линк (извор): https://sloga.org.rs/sloga-ce-podrzati-djilasa/

Небојша Алексић
председник Савеза слободних синдиката Србије

В ЭТОТ ДЕНЬ

В этот день мы напоминаем общественности о факте, который многие сознательно замалчивают.

16 января 2018 года, в день убийства Оливера Ивановича, Драган Джилас лично пришёл в УСС «Слога», чтобы просить профсоюз и профсоюзных активистов о поддержке на предстоящих белградских выборах. Это был не «список» и не «команда» — пришёл он сам, потому что без работников и профсоюзов у него не было ни опоры, ни реального присутствия на местах.

Уже на следующий день, 17 января 2018 года, было опубликовано заявление УСС «Слога» о поддержке кампании «Белград выбирает — люди побеждают», с отсылками к обещаниям по защите городских предприятий и работников, а также с отказом от ранее анонсированной совместной пресс-конференции из уважения к памяти убитого Оливера Ивановича.

Но именно здесь и проявляется лицемерие. Пока в заявлении говорилось о «защите городских систем» и «заботе о работниках», на практике именно в период управления городом со стороны Джиласа был сделан шаг, который, по нашей оценке, вбил первый гвоздь в финансовый «гроб» ГСП Белграда: была демонтирована собственная система оплаты и контроля билетов внутри ГСП, а работа и финансовые потоки были выведены за пределы предприятия через внедрение системы BUS PLUS. Этот курс, при политической и операционной поддержке ряда профсоюзных структур, получил одобрение и на профсоюзной стороне, включая, по нашему опыту того периода, и УСС «Слога».

Чтобы было предельно ясно: Небойша Алексич, тогдашний председатель профсоюза «Слога» в ГСП Белграда, впоследствии фактически вынес на себе значительную часть кампании «Белград выбирает — люди побеждают» — на местах, среди работников, где поддержка формируется в реальной жизни, а не в телевизионных студиях.

Именно этот эпизод следует рассматривать как политическое начало того, что позже было оформлено как «Союз за Сербию».
Речь шла о начале процесса консолидации оппозиционных акторов с опорой на профсоюзы и работников как источник реальной легитимности и инфраструктуры.

Поэтому сегодня необходимо сказать прямо: тот, кто вчера приходил просить поддержки профсоюзов, не имеет права сегодня, будучи «оппозицией Вучича», демонстрировать презрение к профсоюзам. Работники — не декорация для кампаний и не расходный материал политических проектов.

Ссылка (источник): https://sloga.org.rs/sloga-ce-podrzati-djilasa/

Небойша Алексич
председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

ON THIS DAY

On this day, we remind the public of a fact many deliberately choose to ignore.

On 16 January 2018, the day Oliver Ivanović was assassinated, Dragan Đilas personally came to USS “Sloga” to ask the union and its members for support ahead of the Belgrade elections. It was not “a list” or “a team” that appeared — it was him, because without workers and unions he had neither ground support nor real legitimacy.

The very next day, on 17 January 2018, USS “Sloga” issued a statement backing the “Belgrade Chooses – People Win” campaign, referring to promises about protecting city-owned companies and employees, and announcing the cancellation of a previously planned joint press conference out of respect for the murdered Ivanović.

This is precisely where the hypocrisy lies. While the statement spoke of “protecting city systems” and “caring for employees,” during Đilas’s tenure a decision was made that, in our view, drove the first nail into the financial coffin of GSP Belgrade: the company’s own fare collection and ticket control system was dismantled, and both work and revenue were moved outside the enterprise through the introduction of BUS PLUS. This direction, backed politically and operationally by several union structures, also received legitimacy from the union side — including, based on our experience from that period, USS “Sloga.”

To be absolutely clear: Nebojsa Aleksic, then president of the “Sloga” union within GSP Belgrade, later carried a substantial part of the “Belgrade Chooses – People Win” campaign on the ground, among workers — where support is earned in real life, not on television.

This episode also marks the political inception of what would later be formalized as the “Alliance for Serbia.”
It was not born on a stage or at a press conference, but through a process that began in meetings like this — away from the cameras, through the search for real support, infrastructure, and legitimacy among workers and unions.

That is why it must be said plainly today: anyone who once came to unions to beg for support has no right to later — as “Vučić’s opposition” — act as if unions are something to be despised. Workers are not campaign props, nor disposable tools of political projects.

Link (source): https://sloga.org.rs/sloga-ce-podrzati-djilasa/

Nebojsa Aleksic
President of the Confederation of Free Trade Unions of Serbia