Руска амбасада у Београду – параван за страх, а не за братство

Док Србија, упркос свим унутрашњим ломовима, и даље пружа руку Русији као братском народу, руски амбасадор у Београду, Александар Боцан-Харченко, бира да ту руку не види. Још горе – бира да је гурне у џеп СНС-а и урамљену слику са безопасном, декоративном опозицијом.

Ово није више дипломатска грешка. Ово је свесна политика понижења.

Гола истина:

1. Савез слободних синдиката Србије и Синдикат Руске Федерације потписали су билатерални споразум – али амбасада Руске Федерације у Београду одбила је да га угости, иако је позив упућен благовремено, званично и по свим дипломатским правилима.

2. Ниједан представник амбасаде се није појавио на свечаности у Народној скупштини Републике Србије. Уместо тога – делегација два национална синдиката примљена је у кафани преко пута, као да се ради о ловачком удружењу из провинције, а не озбиљним представницима радничких покрета Србије и Русије.

3. Председник Руске Федерације, Владимир Путин, званично је примио највише признање нашег Савеза – орден „Јано Чермак првог реда“.

Али амбасадор Боцан-Харченко то је игнорисао, као да стоји изнад Кремља, изнад руског народа, и изнад основног појма части.

Шта је са вером, господине амбасадоре?

Владика Никон, из Руске заграничне цркве, лично је одликовао председника Савеза слободних синдиката Србије.

Владика Агатангел и чланови Синода били су гости у његовом дому – и то не по дужности, већ по љубави, части и заједничком духу.

Дакле, ни црквени врх Руске дијаспоре вам није довољно „проверен“? Или вам смета то што су дошли без инструкција режима?

Реалност је јасна:

Руска амбасада у Београду више не представља руски народ, већ локални страх од народних покрета који не траже дозволу ни од власти у Београду, ни од бирократа у дипломатским круговима.

Савез слободних синдиката Србије не припада ни Вучићу, ни Западу, ни амбасадама – припада радницима, истини и духовном континуитету српско-руске везе. И зато је опасан.

Доста је било ћутања:

Амбасадоре Боцан-Харченко

док сте ви сликали „безбедне“ опозиционаре по ходницима,

радници Србије и православни архијереји Русије градили су живи мост братства –

без вас. И упркос вама.

Историја ће знати на чијој сте страни стајали.

А кад заврши ова епизода вашег боравка у Београду,

нећете понети ништа осим слика – јер образ сте овде оставили.

Савез слободних синдиката Србије

У име радника. У име поштења. У име братства.

Посольство России в Белграде — ширма страха, а не братства

Несмотря на все внутренние потрясения, Сербия по-прежнему протягивает руку России как братскому народу, но российский посол в Белграде, Александр Боцан-Харченко, предпочитает эту руку не замечать. Хуже того — он прячет её в карман СНС и ставит в рамку с изображением «безопасной» декоративной оппозиции.

Это уже не дипломатическая ошибка. Это сознательная политика унижения.

Голая правда:

1. Союз свободных профсоюзов Сербии и Федерация профсоюзов России подписали двустороннее соглашение — но Посольство Российской Федерации в Белграде отказалось принять это событие, несмотря на своевременное и официальное приглашение по всем дипломатическим нормам.

2. Ни один представитель посольства не появился на церемонии в Народной Скупщине Сербии. Вместо этого — делегацию двух национальных профсоюзов приняли в кафе напротив, как будто это деревенское охотничье общество.

3. Президент России Владимир Путин официально принял высшую награду нашего Союза — орден «Яно Чермак I степени».

А посол Боцан-Харченко проигнорировал этот факт, словно он выше Кремля, выше народа и выше самой чести.

Как насчёт веры, господин посол?

Епископ Никониз Русской Зарубежной Церкви лично наградил председателя Союза.

Епископ Агафангел и члены Синода были гостями в его доме — не из долга, а по любви, чести и братскому духу.

Значит, даже духовный верх Русской диаспоры недостаточно «проверен» для вас? Или вы боитесь тех, кто приходит без санкции режима?

Реальность очевидна:

Посольство России в Белграде больше не представляет российский народ, а представляет локальный страх перед народными движениями, которые не просят разрешения у власти и дипломатов.

Союз свободных профсоюзов Сербии не принадлежит ни Вучичу, ни Западу, ни посольствам — он принадлежит рабочим, правде и духовной связи сербского и русского народов.

И именно поэтому он опасен.

Хватит молчать:

Господин Боцан-Харченко

пока вы фотографируетесь с «безопасными» оппозиционерами в коридорах,

рабочие Сербии и архиереи Русской Церкви строят живой мост братства —

без вас. И вопреки вам.

История запомнит, на чьей вы были стороне.

А когда закончится ваша белградская миссия —

вы увезёте только фотографии. Честь вы оставили здесь.

Союз свободных профсоюзов Сербии

Во имя труда. Во имя чести. Во имя братства.

The Russian Embassy in Belgrade – A Curtain of Fear, Not Brotherhood

Despite all internal struggles, Serbia continues to reach out to Russia as a brotherly nation, yet the Russian Ambassador in Belgrade, Alexander Bocan-Kharchenko, chooses not to see that hand. Worse — he chooses to hide it in the pocket of SNS and frame it beside photos of harmless, decorative opposition.

This is no longer a diplomatic oversight. This is a deliberate policy of humiliation.

The Bare Truth:

1. The Union of Free Trade Unions of Serbia and the Federation of Trade Unions of Russia signed a bilateral agreement — but the Russian Embassy in Belgrade refused to host it, despite being formally and diplomatically invited on time.

2. Not a single embassy official appeared at the official ceremony in the National Assembly of Serbia. Instead — the delegation of two national unions was received in a café across the street, as if they were rural hobbyists, not representatives of workers’ movements from Serbia and Russia.

3. President of the Russian Federation, Vladimir Putin, officially accepted our Union’s highest award – the “Yano Cermak Order, First Class.”

But Ambassador Bocan-Kharchenko ignored this, as if he stands above the Kremlin, above the Russian people, and above the very idea of honor.

What about faith, Mr. Ambassador?

Bishop Nikon, of the Russian Orthodox Church Abroad, personally decorated the President of the Union.

Bishop Agathangel and members of the Synod were guests in his home – not by duty, but through love, honor, and a shared spiritual bond.

So, even the spiritual leaders of the Russian diaspora aren’t “vetted” enough for you? Or does it trouble you that they came without regime instructions?

Reality is Clear:

The Russian Embassy in Belgrade no longer represents the Russian people. It represents local fear of grassroots movements that don’t ask permission from Belgrade or from diplomatic bureaucracy.

The Union of Free Trade Unions of Serbia belongs neither to Vučić, nor to the West, nor to embassies** – it belongs to workers, truth, and the spiritual continuity of the Serbian-Russian bond. That is why it is dangerous.

Enough Silence:

Ambassador Bocan-Kharchenko,

while you were posing with “safe” opposition members in hallways,

the workers of Serbia and Orthodox hierarchs of Russia were building a living bridge of brotherhood –

without you. And despite you.

History will remember which side you stood on.

And when this episode of your time in Belgrade ends,

you’ll take home only the photos – because your honor stayed behind.

Union of Free Trade Unions of Serbia

In the name of workers. In the name of honor. In the name of brotherhood.