СИНДИКАЛНИ ПУТ КОЈИ СЕ НЕ ВРАЋА У ГНЕЗДО

Синдикални пут Небојше Алексића није прича о човеку који је остао у туђој сенци — већ о лидеру који је из сваке школе узео оно што вреди, одбацио оно што је покварено и на крају отишао даље него иједан од својих учитеља.

ГДЕ ЈЕ ПОЧЕО — ТЕРЕН, НЕ КАБИНЕТ

Алексић је почео у ГСП Београд, у месту где систем први пуца: међу возачима, радницима на терену, у сменама где нема политике него само преживљавања.

То је школа у којој се не глуми борба — него се плаћа личном ценом.

КРОЗ КОЈУ ШКОЛУ ЈЕ ПРОШАО – И ЗАШТО ЈЕ ДАНАС ИЗНАД СВИХ

Алексић је синдикално стасао уз људе који су оставили дубок траг у радничком покрету Београда:

Школа Драгљуба Стошића — бескомпромисна борба, лична храброст, став „радник увек на првом месту”.

Школа Фадила Бомбића — теренска организација, дисциплина, разумевање стварних проблема радника.

Школа др Драгана Танчића — аналитичност, институционално знање, безбедносни и државни оквир.

Искуство са Жељком Веселиновићем — политичка димензија синдиката: и предности, и злоупотребе, и опасност да синдикат постане привезак странке.

Али једна ствар је пресудна:

Ниједна школа није задржала Алексића у својим оквирима. Он је једини који је из сваке изашао јачи него што је ушао.

ШТА ЈЕ УЗЕО — А ШТА ЈЕ БЕЗОБЗИРНО ОДБАЦИО

Из сваке фазе понео је нешто:

од Стошића — храброст и морални код,

од Бомбића — оперативно знање и везу са радницима,

од Танчића — државнички оквир и концептуални језик,

од Веселиновића — важност политичког утицаја, али и најважније:

да синдикат никада, ни под којим условима, не сме бити ничији привезак.

Одбацио је све што је труло:

— партијске условљености,

— приватне интересе,

— интерне хијерархије,

— мрежу личних амбиција која гуши раднике.

ГДЕ ЈЕ САДА — ВАН СВИХ СТРУКТУРА, ВАН СВЕГА ШТО ГА ЈЕ ОБЛИКОВАЛО

Данас, као председник Савеза слободних синдиката Србије, Небојша Алексић стоји:

ван свих старих хијерархија,

ван политичких туторстава,

ван дугова према било ком човеку или структури.

Он није копија ниједне школе.

Он је спој искуства, борбе, грешака и победа из којих је настала нова синдикална пракса: слободна, принципијелна и непоткупљива.

ЗАШТО ЈЕ ТАКАВ КАО ШТО ЈЕ

Зато што је прошао све фазе — од хале до политичког центра.

Зато што је видео:

како изгледају компромиси који уништавају синдикат,

како лидери одлазе у сенке партија,

како се радничка борба продаје за позиције.

Зато што зна да радника може да брани само слобода од сваке политике.

Отуда — он је такав какав је јер нема никога изнад себе, осим радника чији глас носи.

Небојша Алексић, председник Савеза слободних синдиката Србије

ЗАЯВЛЕНИЕ — ПУТЬ ЛИДЕРА, КОТОРЫЙ ВЫШЕЛ ЗА ПРЕДЕЛЫ ЛЮБОЙ ШКОЛЫ

Союз свободных профсоюзов Сербии заявляет:

профсоюзный путь Небойши Алекcича — это не путь ученика, а путь лидера, который взял лучшее из всех школ, отверг ложь и зависимость, и поднялся выше тех, кто когда-то его учил.

ШКОЛЫ, КОТОРЫЕ ОН ПРОШЁЛ

школа Драглюба Стошича — бескомпромиссная борьба, личная смелость, принцип «рабочий прежде всего»;

школа Фадиля Бомбића — дисциплина, организация, реальное понимание труда;

школа д-ра Драгaна Танчича — аналитика, государственный и институциональный контекст;

опыт Желько Веселиновича — политическое влияние и опасность зависимости профсоюза от партий.

ЧТО ОН ВЗЯЛ — И ЧТО ОН ОТВЕРГ

Он взял:

— храбрость,

— оперативную структуру,

— стратегическое мышление,

— понимание политики.

Он отверг:

— страх,

— политическую подчинённость,

— личные интересы под видом профсоюзной борьбы,

— превращение профсоюза в инструмент партий.

ГДЕ ОН СЕЙЧАС

Сегодня он стоит вне старых структур, вне старых школ, вне политических центров влияния.

Он не чей-то проект.

Он не чья-то тень.

Он лидер, опирающийся только на рабочих.

ПОЧЕМУ ОН ИМЕННО ТАКОЙ

Потому что прошёл всё — от реального труда до политического давления.

Потому что знает: слабые лидеры продают рабочих ради позиции.

Потому что понимает: сильный профсоюз может быть только независимым и свободным.

Небойша Алекcич, председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

STATEMENT — THE PATH OF A LEADER WHO OUTGREW EVERY SCHOOL

The Trade Union Alliance of Free Workers of Serbia declares:

Neboјša Aleksić is not a follower of any mentor — he is the leader who absorbed the best from every school, discarded what was corrupt, and rose beyond all who once stood above him.

THE SCHOOLS HE PASSED THROUGH

The Stošić school — uncompromising struggle, personal courage, “the worker comes first”.

The Bombić school — discipline, field organization, real workplace understanding.

The Tančić school — analytical depth, institutional and state framework.

Experience with Veselinović — political influence, and the danger of unions becoming party instruments.

WHAT HE TOOK — AND WHAT HE REJECTED

He took:

— courage,

— operational discipline,

— strategic and analytical thinking,

— political awareness.

He rejected:

— dependence,

— partisanship,

— compromises that sell workers out,

— structures that turn unions into political tools.

WHERE HE STANDS TODAY

Today, as President of the Trade Union Alliance of Free Workers of Serbia, he stands:

outside all old hierarchies,

outside political patronage,

free from any personal or factional debts.

He is not a copy of any school.

He is a new model of union leadership: independent, principled, and untouchable.

WHY HE IS THE WAY HE IS

Because he has been through every phase — from the shop floor to political pressure.

Because he has seen the compromises that destroy unions.

Because he knows that workers can only be defended by a union that is free from all political influence.

Neboјša Aleksić, President of the Trade Union Alliance of Free Workers of Serbia