Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурса

Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација“ склопило је у марту 2025. године уговор у вредности од 14,5 милиона динара са конзорцијумом предвођеним здравственом установом „Милица Ђурђић Пр Поликлиника МД Клиник Београд“. У питању је приватна клиника у власништву Милице Ђурђић, партнерке бивше премијерке Србије Ане Брнабић.

На основу тог уговора, запослени у „Београдском водоводу“ ће током године бити упућивани на редовне систематске прегледе управо у ову установу, што је изазвало оправдано интересовање и негодовање јавности. Многи аналитичари, представници цивилног друштва и опозиционих странака овај потез виде као још један у низу примера институционалног фаворизовања, сукоба интереса и недопустивог уплитања приватних интереса у послове јавног сектора.

Сукоб интереса и институционална злоупотреба

Према Закону о спречавању корупције, свака ситуација у којој јавни функционер или с њим повезано лице има финансијску корист од одлуке јавне институције може се сматрати потенцијалним сукобом интереса. У овом случају, приватна здравствена установа повезана са партнерком некадашње председнице Владе, сада једне од најутицајнијих личности у политичко-безбедносном апарату Србије, добија посао финансиран из буџета једног јавног предузећа.

Није познато по којој процедури је дошло до избора управо ове установе. Постављају се следећа питања:

- Да ли је спроведен поступак јавне набавке?

- Да ли је било конкуренције или је реч о директној погодби?

- На основу којих критеријума је „МД Клиник“ добио предност у односу на друге установе?

Уколико се покаже да је процес био формалност без стварне конкуренције, то би могло указивати на кршење закона, пре свега у области јавних набавки и спречавања корупције.

Финансирање приватног сектора новцем грађана

Проблем је додатно осетљив ако се има у виду да је реч о систематским прегледима, који се по природи могу организовати у државним здравственим установама, без додатног трошка или са мањим издвајањем из јавних средстава. Уместо тога, опредељење за приватну клинику повезану са политички утицајном особом отвара питање мотива и стварне оправданости оваквог уговора.

Оваква пракса подрива поверење грађана у институције и даље еродира принципе транспарентности и једнаког третмана у јавним пословима. Слање запослених у одређене приватне клинике може представљати начин да се новац из јавног сектора, који финансирају сви грађани, усмери у џепове привилегованих блиских кругова.

Захтеви за истрагу и одговорност

Позивају се надлежне институције — пре свега Агенција за спречавање корупције, Државна ревизорска институција, али и тужилаштво — да покрену детаљну истрагу и испитају околности под којима је склопљен уговор, укључујући потенцијалну повезаност политичких актера са одлуком о додели посла.

Грађани Србије имају право да знају како се располаже јавним новцем, али и да очекују да јавна предузећа послују у складу са законом, транспарентно и у интересу јавности, а не по налогу политичких моћника и њихових блиских особа.

Још једном се отвара питање — да ли је Србија држава институција или држава повезаних приватних интереса?