Србија клизи у фашизам

Србија се налази у стању дубоког друштвеног труљења. Ово више није привремена криза, већ дуготрајан процес системског разарања државе, права, институција, образовања, културе и слободе медија. У таквом амбијенту, фашизација није случајна девијација већ опасна и логична последица.

Власт континуирано производи нове кризе како би прикрила неограничену корупцију. Демократске процедуре су обесмишљене, Устав и закони суспендовани у пракси, институције заробљене, правосуђе потиснуто, медији стављени под контролу, опозиција разбијена, а друштво гурнуто у страх, сиромаштво и бесперспективност. Насиље у таквом систему постаје правило, а не изузетак.

Национализам, фабриковање унутрашњих и спољних непријатеља, теорије завере и стално подизање тензија користе се као средство контроле. Грађанима се намеће осећај опсадног стања како би се оправдало гушење слобода и концентрација моћи у рукама једног човека.

Популизам ове власти не почива на бриги за народ, већ на његовом понижавању, злоупотреби и страху. Интелектуалци, студенти, радници и слободномислећи грађани постали су мета јер мисле, говоре и одбијају да ћуте. Зато је удар на образовање, културу и независне институције суштински део овог режима.

Ипак, упркос репресији, отпор у Србији није угашен. Он није само на улици — он је ушао дубоко у друштво. Ово више није само борба против једне власти — ово је борба за живот достојан човека, за право на будућност, за друштво у којем закон важи за све.

Савез слободних синдиката Србије упозорава да диктатура, корупција и фашизација не могу бити будућност Србије. Народ који једном осети своју снагу не може бити трајно покорен.

Небојша Алексић,

председник Савеза слободних синдиката Србије

Сербия скатывается к фашизму

Сербия находится в состоянии глубокого общественного разложения. Это уже не временный кризис, а долгий процесс системного разрушения государства, правового порядка, институтов, образования, культуры и свободы средств массовой информации. В таких условиях фашизация перестает быть случайным отклонением и становится опасным и закономерным итогом.

Власть постоянно создает новые кризисы, чтобы скрыть безграничную коррупцию. Демократические процедуры фактически уничтожены, Конституция и законы парализованы, институты захвачены, судебная система ослаблена, СМИ поставлены под контроль, оппозиция разобщена, а общество загнано в страх, нищету и бесперспективность. В такой системе насилие становится правилом, а не исключением.

Национализм, образ внутренних и внешних врагов, теории заговора и постоянное нагнетание напряженности используются как инструмент управления. Гражданам навязывается ощущение осады, чтобы оправдать подавление свобод и концентрацию власти в руках одного человека.

Популизм этого режима не основан на заботе о народе, а на его унижении, эксплуатации и страхе. Интеллектуалы, студенты, рабочие и свободомыслящие граждане становятся мишенью именно потому, что думают, говорят и сопротивляются. Поэтому удар по образованию, культуре и независимым институтам является осознанной политикой.

Несмотря на репрессии, сопротивление в Сербии не исчезло. Оно проникло в глубокие слои общества. Это уже не только борьба против правительства — это борьба за человеческое достоинство, за право на будущее и за общество, в котором закон одинаков для всех.

Союз свободных профсоюзов Сербии заявляет: диктатура, коррупция и фашизация не могут быть будущим нашей страны. Народ, однажды осознавший свою силу, невозможно навсегда поработить.

Небойша Алексич,

председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

Serbia Is Sliding into Fascism

Serbia is in a state of deep social decay. This is no longer a temporary crisis, but a long-term process of systematic destruction of the rule of law, institutions, education, culture, and media freedom. In such circumstances, the drift towards fascization is not an accident — it is a dangerous and predictable outcome.

The government continuously manufactures new crises to conceal unlimited corruption. Democratic procedures have been emptied of substance, the Constitution and laws are neutralized in practice, institutions are captured, the judiciary undermined, the media brought under control, the opposition fragmented, and society pushed into fear, poverty, and hopelessness. In such a system, violence becomes a method of governance rather than an exception.

Nationalism, the constant invention of internal and external enemies, conspiracy narratives, and permanent tension are used as tools of control. Citizens are kept in a state of siege in order to justify the suppression of freedoms and the concentration of power in the hands of one man.

The populism of this regime is not based on the protection of the people, but on their humiliation, manipulation, and fear. Intellectuals, students, workers, and free-minded citizens have become targets precisely because they think, speak, and refuse to remain silent. The attack on education, culture, and independent institutions is therefore a deliberate pillar of this system, not a side effect.

Despite repression, resistance in Serbia has not been extinguished. It has penetrated into the fabric of society. This is no longer only a struggle against a particular government — it is a struggle for human dignity, for the right to a future, and for a society in which the law applies equally to all.

The Confederation of Free Trade Unions of Serbia states clearly: dictatorship, corruption, and fascization cannot be Serbia’s future. A people who have once felt their own strength cannot be permanently enslaved.

Nebojša Aleksić,

President of the Confederation of Free Trade Unions of Serbia