СТРАХ ЈЕ САДА НА СТРАНИ РЕЖИМА
Тринаест година власти Српске напредне странке обележене су аферама, корупцијом и системском некажњивошћу. Од инфраструктурних трагедија и распродаје националних ресурса, до сукоба са грађанима и студентима на улицама — изграђен је модел у ком одговорност изостаје чак и када су људски животи изгубљени.
Пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, планови о рушењу Генералштаба, пројекат ископавања литијума у долини Јадра, појава нелегалног кампа „Ћациленд“, као и криза у Нафтној индустрији Србије, оголили су суштину режима заснованог на притиску, привилегијама и страху. По први пут после више од деценије, тај страх је променио страну.
Погибија шеснаесторо људи у Новом Саду покренула је најмасовније протесте у новијој историји Србије. Студентске блокаде и грађански отпор отворили су питање одговорности и показали да друштво више није спремно да ћути. Истовремено, покушаји власти да кроз параинституционалне структуре и нелегалне кампове застраше јавност доживели су осуду у земљи и иностранству, укључујући и институције Европске уније.
Повратак пројекта „Јадар“ упркос јасној вољи грађана, покушај укидања заштите културних добара ради приватних интереса, као и санкције које су довеле НИС у кризу — све су то симптоми исте политике: одлуке се доносе без јавног интереса, а последице плаћају радници и грађани.
Савез слободних синдиката Србије јасно поручује: достојанство рада, безбедност људи и заштита јавног добра нису предмет трговине. Када корупција почиње да односи животе, страх престаје да буде средство власти. Данас је страх на страни режима, а одговорност и солидарност на страни грађана.
Небојша Алексић
председник Савеза слободних синдиката Србије
СТРАХ ТЕПЕРЬ НА СТОРОНЕ РЕЖИМА
Тринадцать лет правления Сербской прогрессивной партии отмечены коррупцией, аферами и системной безнаказанностью. От инфраструктурных трагедий и распродажи национальных ресурсов до конфронтации с гражданами и студентами на улицах — была выстроена модель власти, в которой ответственность отсутствует даже тогда, когда гибнут люди.
Обрушение навеса на железнодорожном вокзале в Нови-Саде, планы по сносу комплекса Генштаба, проект добычи лития в долине Ядара, появление нелегального лагеря «Чациленд», а также кризис в Нефтяной индустрии Сербии обнажили суть режима, основанного на давлении и страхе. Впервые за более чем десятилетие страх сменил сторону.
Гибель шестнадцати человек в Нови-Саде стала поводом для самых массовых протестов в новейшей истории страны. Студенческие блокировки и гражданское сопротивление поставили вопрос ответственности и показали: общество больше не готово молчать. Попытки властей запугать общественность через параинституциональные структуры и нелегальные лагеря получили осуждение как внутри страны, так и на международном уровне, включая институты Европейского союза.
Возвращение проекта «Ядар» вопреки воле граждан, попытки снять охранный статус с объектов культурного наследия ради частных интересов, а также санкции, приведшие НИС к кризису, — звенья одной цепи: решения принимаются без учета общественного интереса, а расплачиваются рабочие и граждане.
Союз свободных профсоюзов Сербии заявляет однозначно: достоинство труда, безопасность людей и защита общественного блага не подлежат торгу. Когда коррупция начинает уносить жизни, страх перестает быть инструментом власти. Сегодня страх на стороне режима, а ответственность и солидарность — на стороне граждан.
Небойша Алексић
председатель Союза свободных профсоюзов Сербии
FEAR IS NOW ON THE SIDE OF THE REGIME
Thirteen years of rule by the Serbian Progressive Party have been marked by scandals, corruption, and systemic impunity. From infrastructure tragedies and the sell-off of national resources to open confrontation with citizens and students in the streets, a system was built in which accountability is absent even when human lives are lost.
The collapse of the canopy at the Novi Sad railway station, plans to demolish the General Staff complex, lithium mining in the Jadar Valley, the emergence of the illegal “Ćaciland” camp, and the crisis at the Petroleum Industry of Serbia have exposed a regime founded on pressure and fear. For the first time in more than a decade, that fear has changed sides.
The death of sixteen people in Novi Sad sparked the largest protests in Serbia’s recent history. Student blockades and civic resistance put accountability at the center and showed that society is no longer willing to remain silent. Attempts by the authorities to intimidate the public through para-institutional structures and illegal camps have been condemned domestically and internationally, including by European Union institutions.
The return of the “Jadar” project against the clear will of citizens, efforts to strip cultural heritage protections for private gain, and sanctions that pushed NIS into crisis all reflect the same policy: decisions made without the public interest, with workers and citizens paying the price.
The Confederation of Free Trade Unions of Serbia states clearly: the dignity of work, people’s safety, and the protection of public goods are not negotiable. When corruption begins to take lives, fear ceases to be a tool of power. Today, fear is on the side of the regime, while responsibility and solidarity stand with the citizens.
Nebojša Aleksić
President of the Confederation of Free Trade Unions of Serbia
