
МИКИ РАКИЋ – ЧОВЕК ИЗ СЕНКЕ И ПИТАЊЕ КО ЈЕ КРЕИРАО СИСТЕМ
Савез слободних синдиката Србије, као национални синдикат, указује да без разумевања улоге Миодрага „Микија“ Ракића није могуће разумети настанак и каснији развој политичког система у Србији након 2004. године, нити механизме који су довели до концентрације политичке и безбедносне моћи.
Мики Ракић био је шеф кабинета председника Републике Бориса Тадића, секретар Савета за националну безбедност и координатор служби безбедности. У јавности је годинама описиван као један од кључних људи система, човек из сенке и фактички центар политичко-безбедносне моћи.
Чињеница да је на његовој сахрани било присутно више високих државних функционера, политичких лидера и представника дипломатског кора, јасно указује на стварни домет његовог утицаја и положаја у систему.
Важно је подсетити да је Ракић рођен у Житорађи, као и Ивица Дачић. Управо у том контексту поставља се легитимно питање: у којој мери је Мики Ракић утицао на кључне политичке одлуке Бориса Тадића, укључујући и одлуку о политичкој аболицији СПС-а и његовом укључивању у власт 2008. године.
Јавност такође има право да постави питања о околностима Ракићеве смрти, као и о судбини документације којом је, као координатор служби и човек од изузетног поверења, несумњиво располагао. Шта се догодило са том документацијом, ко јој је имао приступ и зашто никада није постала предмет институционалног увида, остаје отворено питање.
Без утврђивања чињеница и без институционалног разјашњења, остаје само простор за претпоставке о томе шта је све та документација могла да садржи и зашто је њен траг нестао из јавног домета.
Савез слободних синдиката Србије захтева да се ова питања више не гурају под тепих политичке митологије, већ да постану предмет озбиљне, документоване и институционалне расправе, јер су последице тог система и данас дубоко присутне у друштву.
Небојша Алексић
председник
Савеза слободних синдиката Србије
РУССКИЙ
МИКИ РАКИЧ — ЧЕЛОВЕК ИЗ ТЕНИ И ВОПРОС: КТО СОЗДАЛ СИСТЕМ
Союз свободных профсоюзов Сербии, как национальный профсоюз, подчеркивает, что без понимания роли Миодрага «Мики» Ракича невозможно понять формирование политического и силового механизма власти в Сербии после 2004 года.
Ракич был начальником кабинета президента Бориса Тадича, секретарем Совета национальной безопасности и координатором спецслужб. В общественном пространстве он долгие годы рассматривался как ключевая фигура системы — человек из тени и реальный центр принятия решений.
Тот факт, что на его похоронах присутствовали высшие государственные должностные лица, ведущие политики и представители дипломатического корпуса, ясно свидетельствует о масштабе его влияния.
Следует отметить, что Ракич родился в Житорадже, как и Ивица Дачич. В этой связи закономерен вопрос: в какой мере Ракич влиял на стратегические решения Бориса Тадича, включая политическую реабилитацию и возвращение СПС во власть в 2008 году.
Общество имеет право задавать вопросы и о обстоятельствах смерти Ракича, а также о судьбе документации, которой он, как координатор спецслужб, безусловно располагал. Что произошло с этими материалами, кто получил к ним доступ и почему они никогда не стали предметом институционального анализа, остается открытым вопросом.
Без установления фактов остается лишь пространство для предположений о том, какое содержание могла иметь эта документация и почему она исчезла из публичного поля.
Союз свободных профсоюзов Сербии настаивает на том, чтобы эти вопросы стали предметом серьезного, документированного и институционального рассмотрения.
Небойша Алексич
председатель
Союза свободных профсоюзов Сербии
ENGLISH
MIKI RAKIĆ — THE MAN IN THE SHADOWS AND THE QUESTION OF WHO BUILT THE SYSTEM
The Alliance of Free Trade Unions of Serbia, as a national trade union, emphasizes that without understanding the role of Miodrag “Miki” Rakić, it is impossible to understand the political and security architecture that emerged in Serbia after 2004.
Rakić served as Chief of Staff to President Boris Tadić, Secretary of the National Security Council, and coordinator of the security services. For years, he was widely perceived as a key system operator — a man in the shadows and a real center of power.
The presence of numerous high-ranking state officials, political leaders, and members of the diplomatic corps at his funeral clearly illustrates the extent of his influence.
It is also relevant that Rakić was born in Žitorađa, as was Ivica Dačić. This raises a legitimate question: to what extent did Rakić influence Boris Tadić’s strategic political decisions, including the political rehabilitation of the Socialist Party of Serbia and its return to power in 2008.
The public also has the right to ask questions about the circumstances of Rakić’s death and about the fate of the documentation he undoubtedly possessed as a top security coordinator. What happened to that documentation, who gained access to it, and why it never became subject to institutional review, remains unanswered.
In the absence of factual clarification, only assumptions remain about what those documents may have contained and why they disappeared from the public domain.
The Alliance of Free Trade Unions of Serbia calls for these issues to be addressed through serious, documented, and institutional inquiry.
Nebojša Aleksić
President
Alliance of Free Trade Unions of Serbia
