Фабрика „Леони“ отпустила 400 радника – угрожено још 1.500 радних места

Фабрика „Леони“ отпустила 400 радника – угрожено још 1.500 радних места

Фабрика „Леони“ отпустила 400 радника – угрожено још 1.500 радних местаSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 12/09/2025

Фабрика „Леони“ отпустила 400 радника – угрожено још 1.500 радних места

Sindikalne Vesti
Минималац следеће године 551 евро – опет држава одлучила уместо социјалног дијалога

Минималац следеће године 551 евро – опет држава одлучила уместо социјалног дијалога

Минималац следеће године 551 евро – опет држава одлучила уместо социјалног дијалогаSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 11/09/2025

Minimalac sledeće godine 551 evro – opet država odlučila umesto socijalnog dijaloga

Sindikalne Vesti
У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатура

У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатура

У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатураSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 25/04/2025

У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатура Живимо у држави у којој пола фамилије не сме да ти лајкује објаву, а већина колега са посла не сме чак ни да ти буде пријатељ на Фејсбуку. Зашто? Ко је за то крив? Да ли је крив Александар Вучић? Да ли је крива Српска напредна странка? Или смо криви ми — народ који се свео на ћутљиве посматраче туђе патње, народ који ћути, гледа у под и нада се да ће "олош" сам од себе нестати? Да, крив је режим. Али криви смо и ми — ако пристанемо да живимо у страху. Ово што нам се дешава није случајно. Није „балкански менталитет“. Ово је резултат вишегодишњег системског тровања — пропаганде, страха, уцена и медијске хипнозе. -Страх од последица по егзистенцију Један једини лајк. Један коментар. Једна ознака на слици са „погрешним“ човеком. То у Србији данас може значити отказ. Или неће добити уговор. Или ће неко из Службе „позвати шефа“. Посао се добија преко партијске књижице, а губи због савести. У том систему, ћутање више није кукавичлук — већ начин преживљавања. Људи не ћуте јер не верују. Ћуте јер их је страх. За плату. За стан. За дете. За здравствену књижицу. За живот. -Систематско сламање солидарности Режим не мора сваког да хапси, нити сваког да прати. Довољно је да једног човека, једног радника, једног учитеља, једног синдикалца поједе систем, да га избаце из посла, разапну у таблоидима, а остали ће се сами ућутати. Тако се гази солидарност. Тако брат не устаје за брата. Пријатељ се повлачи. Рођак те се одриче. Сви гледају у под и говоре: "Немој мене да мешаш у то." -Дигитални траг = потенцијална опасност У доба дигиталног надзора — сваки лајк је доказ. Свака пријатељска веза на Фејсбуку је потенцијално оптужујућа. Сваки коментар, свака подршка, може се прочитати као акт непослушности. Људи то знају. И зато ћуте. Не мрзе они тебе. Само се плаше онога што би могло да их снађе. -Изолација бораца и убијање колективизма Када усташ — сам си. Када кажеш истину — прогласе те за лудака, издајника, плаћеника. Психички болесник, наркоман, екстремиста, непријатељ државе. Циљ је јасан: свакога ко подигне глас — одвојити, изоловати, понизити. Да га нико не брани. Да свако каже: "Ја с њим немам ништа." Тако се убија и народ, и државност, и част. Закључак: Ово није демократија — ово је дигитална гетоизација Живимо у систему који је од нас направио народ који се стиди истине, а боји правде. Ово је режим где један клик може да те кошта хлеба. Где се пријатељства бришу да се не би „замерили“. Где се патриотизам приказује као екстремизам, а ћутање као мудрост. Крив је Вучић. Крив је СНС. Криви су и медији. Криви су и они што ћуте. Али криви смо и ми — ако пристанемо на то. Има ли оправдања за ћутање? Има ли повратка за оне што су се правили да не виде? Можда. Али не за све. Постоје људи који ћуте из страха. Али постоје и они који лажу, издају, оптужују, доушниче. Њих не треба више ни гледати, ни прихватати. Ћутљиви се могу пробудити. Али издајници морају да буду запамћени. Прекини ћутање — и буди човек Следећи пут кад видиш истину — немој да гледаш у под. Ако немаш храбрости да кажеш — макар лајкуј. Ако не смеш да подржиш јавно — макар не одмажи. Ако ћеш ћутати — немој бар спречавати друге. Јер сваки лајк је отпор. Сваки коментар је глас. Сваки глас — корак ка слободи. Ако нас је хиљаду — не могу нам ништа. Ако нас је десет хиљада — боје нас се. Ако нас је сто хиљада — падају.

Sindikalne Vesti
Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града БеоградаSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 23/04/2025

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда Београд, 23. април 2025. године Савез слободних синдиката Србије, званично регистрована синдикална организација националног нивоа која своје деловање спроводи на територији целе Републике Србије, данас је по трећи пут упутио званичан захтев Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда за доделу канцеларијског простора за обављање синдикалне делатности. Претходни захтеви: - Први захтев: поднет 2021. године преко писарнице градске управе — игнорисан. - Други захтев: електронски упућен 04.04.2025. године — такође игнорисан. - рећи захтев: данас, 23. априла 2025. године — званично поднет преко писарнице. Ћутање као оружје власти Неодговарање надлежних градских органа не може се више оправдати бирократским пропустом. У питању је намерно, политички мотивисано институционално игнорисање, спроведено по налогу владајуће структуре. Циљ је јасан: - обесхрабрити руководство синдиката, - деморалисати чланство и спречити ширење утицаја, - приказати Савез као “небитан”, - угушити прави, народни синдикализам пре него што постане опасност по интересе политичке мафије. Нисмо ничији синдикални кучићи. Овакво понашање власти говори више о њима него о нама. Ово је страх режима од нечега што не могу да контролишу: - Нисмо режимски синдикални кућићи. - Нисмо слуге брендиране опозиције. - Нисмо плаћеници западних амбасада. Ми смо оно што им највише смета — аутентичан, слободан, народни синдикат, који се не продаје, не ћути и не склања. Зато нас не зову. Зато нас игноришу. Зато нас се — боје. Право је на нашој страни Према Закону о раду и другим важећим прописима, градске власти имају правну обавезу да обезбеде простор за рад синдиката од јавног значаја. Канцеларијски простор је основни услов за функционисање: - правна и саветодавна подршка чланству, - административни рад, архивирање и комуникација, - едукација и састанци, - и организовање теренске подршке запосленима. Ускраћивањем овог основног предуслова за рад, власт директно крши закон и наступа као непријатељ радничке класе Савез не одустаје Ако поново останемо без одговора: - покрећемо правне поступке, - обраћамо се домаћим и међународним институцијама, - излазимо пред јавност и медије, - и настављамо да јачамо, јер свака препрека нас учи, а свака неправда нас мотивише. Савез слободних синдиката Србије ће наставити да се бори за радничка права, за правду, и за институције које припадају грађанима — а не странкама. Можете да нас игноришете, али не можете да нас зауставите. Савез слободних синдиката Србије Глас радника који се не може угушити. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti