ДРАГАН, ЧУВАР ВУЧИЋЕВЕ АВЛИЈЕ

Као бивши сарадник који је у Београду носио кампању „Београд бира, људи побеђују” — а кога је Драган Ђилас продао оног тренутка када му више није био потребан — имам право да му данас задам домаћи задатак.

Савез слободних синдиката Србије је радним даном, пре подне, у Врању окупио 500 грађана. Ђилас је у суботу, на Тргу Републике у Београду, окупио 20 људи — и то са свим плаћеним функционерима, страначком инфраструктуром и медијском подршком коју има годинама.

Врање није Београд.

Синдикат није странка.

Радни дан није субота.

А резултат говори сам за себе.

Странка слободе и правде данас је сведена на политичку маргину. Подршка од 0,5% није опозициона снага, већ доказ да је народ прозрео лажну опозицију, приватну странку и политику у којој се сарадници користе, троше и одбацују.

До цензуса не могу без Вучићеве милости.

Зато и јесу лажна опозиција — прави чувари режима.

Једни глуме власт, други глуме опозицију, а народ све боље види да је у питању исти политички круг интереса.

Драгане, народ те је прочитао.

Могао си шта си хтео — али не и докле си хтео.

Алексић Небојша Председник Савеза слободних синдиката Србије

ДРАГАН — СТОРОЖ ДВОРА ВУЧИЧА

Как бывший соратник, который в Белграде фактически вынес на своих плечах кампанию „Белград выбирает, люди побеждают”, а которого Драган Джилас продал в тот момент, когда он ему больше не был нужен, сегодня я имею право задать ему домашнее задание.

Союз свободных профсоюзов Сербии в рабочий день, до полудня, собрал в городе Вране 500 граждан. Джилас в субботу, на Площади Республики в Белграде, собрал 20 человек — вместе со всеми оплачиваемыми функционерами, партийной инфраструктурой и медийной поддержкой, которой он пользуется годами.

Вране — не Белград.

Профсоюз — не партия.

Рабочий день — не суббота.

А результат говорит сам за себя.

Партия свободы и справедливости сегодня сведена к политической обочине. Поддержка в 0,5% — это не оппозиционная сила, а доказательство того, что народ раскусил ложную оппозицию, частную партию и политику, в которой соратников используют, расходуют и выбрасывают.

До избирательного порога они не могут дойти без милости Вучича.

Именно поэтому они и являются ложной оппозицией — настоящими сторожами режима. Одни изображают власть, другие изображают оппозицию, а народ всё яснее видит, что это один и тот же политический круг интересов.

Драган, народ тебя понял.

Ты мог делать что хотел — но не так долго, как хотел.

Алексич Небойша Председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

DRAGAN, THE GUARDIAN OF VUČIĆ’S COURTYARD As a former associate who carried the Belgrade campaign “Belgrade Chooses, People Win” — and who was sold out by Dragan Đilas the moment he was no longer useful — I have the right today to give him a political assignment.

The Alliance of Free Trade Unions of Serbia gathered 500 citizens in Vranje on a working day, before noon. Đilas gathered 20 people on a Saturday, at Republic Square in Belgrade — even with all his paid officials, party infrastructure and the media support he has enjoyed for years.

Vranje is not Belgrade.

A trade union is not a political party.

A working day is not Saturday.

And the result speaks for itself.

The Party of Freedom and Justice has been reduced to the political margins. Support of 0.5% is not opposition strength — it is proof that the people have seen through the false opposition, the private party, and the politics in which associates are used, spent and discarded.

They cannot reach the electoral threshold without Vučić’s mercy.

That is why they are a false opposition — the true guardians of the regime.

One side pretends to be the government, the other pretends to be the opposition, while the people increasingly see that this is the same political circle of interests.

Dragan, the people have read you clearly.

You could do what you wanted — but not for as long as you wanted.

Aleksić Nebojša President of the Alliance of Free Trade Unions of Serbia