ЖЕЉКО ВЕСЕЛИНОВИЋ – ЧОВЕК БЕЗ ПОЛИТИЧКЕ И ЛИЧНЕ ПРИНЦИПИЈЕЛНОСТИ

Први маја 2025. године Жељко Веселиновић је говорио на студентском протесту, представљајући се као заштитник радничких права и савезник студентске борбе.

https://direktno.rs/.../zeljko-veselinovic-vlast...

Годину дана касније, исти тај човек прво одлази на консултације код Александра Вучића, а потом заједно са Ђорђом Ђорђићем и Иреном Живковић – који су, попут њега, у Скупштину ушли на листи Ђиласове ССП – формира нову посланичку групу "Слога – Струка", коју накнадно проширује Милијом Милетићем, послаником изабраним на листи СНС, и Слободаном Николићем, председником Руске странке. Правдајући тај заокрет, изјавио је да су "и Хитлер и Стаљин разговарали". Занимљив избор историјских паралела за човека који себе представља као синдикалног борца за раднике.

https://www.021.rs/.../veselinovic-o-sastanku-sa-vucicem...

https://istmedia.rs/irena-zivkovic-zeljko-veselinovic-i.../

Убрзо потом, Веселиновић улази у преговоре о заједничкој изборној листи са покретом "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовића и Народном странком Владимира Гајића – дакле, тражи склониште код мањих парламентарних странака које прелазе цензус, пошто сам, како и новинари примећују, не може самостално да пређе цензус.

https://direktno.rs/.../nestorovic-veselinovic-gajic...

А сада, пошто је опробао Ђиласа и опозицију, па СНС, па Несторовића и Гајића, Веселиновић се поново враћа тамо где је почео – нуди се студентима, објављујући на Инстаграму поруке о подршци студентском покрету.

https://www.instagram.com/p/DaTZFsbIQWg

Од студената, преко Вучића, до Несторовића, па опет назад ка студентима – то није политика принципа, то је политика прилике. Човек који мења табор брже него што стигне да смисли следеће образложење нема право да се позива ни на радничку, ни на студентску, ни на било коју другу борбу. Пошто је политички и људски пропао, преостаје му само да се ухвати за руку са Исидором Стефановићем и да шетају Врањским корзоом – као Елвис и Наполеон, или како он сам воли параболе, као Хитлер и Стаљин, а најбоље као Стевица и Лазица. Нек цвета љубав.

Алексић Небојша, председник Савеза слободних синдиката Србије

ЖЕЛЬКО ВЕСЕЛИНОВИЧ – ЧЕЛОВЕК БЕЗ ПОЛИТИЧЕСКОЙ И ЛИЧНОЙ ПРИНЦИПИАЛЬНОСТИ

Первого мая 2025 года Желько Веселинович выступал на студенческом протесте, представляя себя защитником прав трудящихся и союзником студенческой борьбы.

https://direktno.rs/.../zeljko-veselinovic-vlast...

Год спустя тот же человек сначала отправился на консультации к Александру Вучичу, а затем вместе с Джордже Джорджичем и Иреной Живкович – которые, как и он, попали в Скупщину по списку партии Джиласа ССП – сформировал новую депутатскую группу "Слога – Струка", позже расширенную за счёт Милии Милетича, депутата, избранного по списку СНС, и Слободана Николича, председателя Русской партии. Оправдывая этот разворот, он заявил, что "и Гитлер, и Сталин тоже разговаривали".

Любопытный выбор исторических параллелей для человека, называющего себя борцом за права рабочих.

https://www.021.rs/.../veselinovic-o-sastanku-sa-vucicem...

https://istmedia.rs/irena-zivkovic-zeljko-veselinovic-i.../

Вскоре после этого Веселинович вступает в переговоры о совместном избирательном списке с движением "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовича и Народной партией Владимира Гайича – то есть ищет убежища у меньших парламентских партий, преодолевающих избирательный порог, поскольку сам, как отмечают и журналисты, самостоятельно порог преодолеть не может.

https://direktno.rs/.../nestorovic-veselinovic-gajic...

А теперь, испробовав Джиласа и оппозицию, затем СНС, затем Несторовича и Гайича, Веселинович снова возвращается туда, откуда начал – предлагает себя студентам, публикуя в Инстаграме сообщения о поддержке студенческого движения.

https://www.instagram.com/p/DaTZFsbIQWg

От студентов через Вучича к Несторовичу и снова к студентам – это не политика принципов, это политика удобного случая. Человек, меняющий лагерь быстрее, чем успевает придумать следующее оправдание, не имеет права ссылаться ни на рабочую, ни на студенческую, ни на какую иную борьбу. Раз уж он потерпел политический и человеческий крах, ему остаётся только взяться за руку с Исидором Стефановичем и прогуливаться по враньскому корсо – как Элвис и Наполеон, или, как он сам любит сравнения, как Гитлер и Сталин, а лучше всего – как Стевица и Лазица. Пусть цветёт любовь.

Алексич Небойша, председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

ŽELJKO VESELINOVIĆ – A MAN WITHOUT POLITICAL OR PERSONAL PRINCIPLE

On May 1, 2025, Željko Veselinović spoke at a student protest, presenting himself as a defender of workers' rights and an ally of the student movement.

https://direktno.rs/.../zeljko-veselinovic-vlast...

A year later, the same man first went for consultations with Aleksandar Vučić, then, together with Đorđo Đorđić and Irena Živković — who, like him, entered parliament on Đilas's SSP list — formed a new parliamentary group, "Sloga – Struka," later expanded to include Milija Miletić, an MP elected on the SNS list, and Slobodan Nikolić, president of the Russian Party. Justifying the turnaround, he stated that "Hitler and Stalin also talked." A curious choice of historical parallel for a man who presents himself as a champion of workers. https://www.021.rs/.../veselinovic-o-sastanku-sa-vucicem...

https://istmedia.rs/irena-zivkovic-zeljko-veselinovic-i.../

Soon after, Veselinović entered negotiations on a joint electoral list with Branimir Nestorović's Mi – Snaga naroda movement and Vladimir Gajić's Narodna stranka — in other words, seeking shelter with smaller parliamentary parties able to clear the electoral threshold, since, as journalists themselves note, he cannot clear it on his own.

https://direktno.rs/.../nestorovic-veselinovic-gajic...

And now, having tried Đilas and the opposition, then the SNS, then Nestorović and Gajić, Veselinović is circling back to where he started — offering himself to students once again, posting messages of support for the student movement on Instagram.

https://www.instagram.com/p/DaTZFsbIQWg

From students, through Vučić, to Nestorović, and back to students again — that is not a politics of principle, it is a politics of convenience. A man who switches camps faster than he can invent his next justification has no right to invoke the workers' cause, the students' cause, or any cause at all. Having failed both politically and personally, all that remains for him is to take Isidor Stefanović by the hand and stroll the Vranje corso together — like Elvis and Napoleon, or, in keeping with his own taste for parallels, like Hitler and Stalin, or better yet, like Stevica and Lazica. May love blossom.

Aleksić Nebojša, President of the Confederation of Free Trade Unions of Serbia