Internet ratnici

Internet ratnici

Poslednjih godina na sceni je naezda internet ratnika-profitera: ljudi koji iz udobne fotelje huškaju druge, pozivaju na sukobe, dele moralne lekcije, a čim se promeni vlast — prvi trče da zauzmu funkcije.

Ali kada stvarno treba stati na ulicu, pogledati policiju u oči i rizikovati — njih nigde nema. Tada nestaju.

Od 2012. godine, kada sam se prvi put suprotstavio diktaturi i mafijaškom aparatu SNS-a, nisam video nijednog od tih “junaka”. U mojoj borbi nisam imao partiju, nisam imao zaštitu — imao sam samo leđa, na koja je svako mogao da udari. Preživeo sam progon, otkaz, linč, dva pokušaja ubistva, napad na porodicu i svaku vrstu pritiska. I tada, kao i sada, isti ti internet heroji bili su hrabri jedino na tastaturi.

Zato imam pravo da govorim i da kritikujem.

Jer u Srbiji se borba ne vodi u komentarima, već na terenu, među ljudima, pod rizikom.

I da vam kažem još nešto: neće biti nikakve revolucije, nikakvog “spontanog ustanka”. Ne zato što narod ne želi promene, već zato što su najglasniji među nama oni koji bi da drugi umesto njih proliju znoj i krv.

Zato pozivam sve koji žele stvarnu Srbiju — pravnu, ekonomski snažnu, tradicionalno utemeljenu — da prestanu da slušaju one koji žive od haosa, a hrane se tuđom hrabrošću.

Izbori su za 13 meseci.

Dosta je bilo praznih reči.

Vreme je da se linija podeli — na one koji rade i na one koji samo pričaju.

Aleksić Nebojša, predsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije

Internet-voinы

Segodnя poяvilosь celoe pokolenie internet-voinov-profitёrov: lюdeй, kotorыe sidяt doma, podstrekaюt drugih, prizыvaюt k stolknoveniяm, razdaюt sovetы, a kogda vlastь menяetsя — pervыmi zanimaюt kresla.

No kogda nužno vыйti na ulicu, posmotretь policii v glaza i risknutь — ih net. Oni isčezaюt.

S 2012 goda, kogda я vpervыe vыstupil protiv diktaturы i mafioznogo apparata SNS, я ni odnogo iz эtih “geroev klaviaturы” ne videl rяdom. Menя presledovali, uvolьnяli, dvaždы pыtalisь ubitь, davili na moю semью. Я ostalsя stoяtь — oni ostalisь pisatь.

Poэtomu я imeю pravo govoritь.

Я znaю cenu realьnoй borьbы.

I skažu prяmo: nikakoй revolюcii ne budet. Potomu čto samыe gromkie — samыe truslivыe. Oni hotяt, čtobы kto-to drugoй sdelal ih rabotu.

Serbii nužna drugaя sila — sila lюdeй, kotorыe deйstvuюt, a ne zarabatыvaюt laйki. Strana dolžna bыtь pravovoй, эkonomičeski silьnoй i vernoй svoim tradiciяm.

Do vыborov ostalosь 13 mesяcev.

Pustыe slova pora ostavitь tem, kto živёt ot pustыh slov.

Alekcič Neboйša, predsedatelь Soюza svobodnыh profsoюzov Serbii

Internet Warriors

A new class of internet-warrior profiteers has emerged: people who sit at home, provoke conflicts, lecture everyone, and rush for positions the moment power shifts.

But when it’s time to stand on the street, face the police, and take real risks — they vanish.

Since 2012, when I first confronted the dictatorship and mafia structure of the SNS regime, I have never seen any of these “keyboard heroes” beside me. I faced persecution, dismissal, lynching attempts, two assassination attempts, and pressure on my family, alone. They were brave only online.

That is why I have the right to speak openly.

I know what real struggle costs.

And let me be clear: there will be no sudden revolution, no spontaneous uprising. Not because people don’t want change, but because the loudest voices are the ones waiting for others to do the fighting.

Serbia needs a different strength — people who act, not those who feed off chaos and hide behind screens. A lawful, economically strong, traditionally grounded Serbia is the goal.

Elections are in 13 months.

Enough empty noise.

Time to separate those who work from those who only talk.

Alekcić Nebojša, President of the Free Trade Union Alliance of Serbia