Kojekude Srbijo!

Kojekude Srbijo!

Uništavanje i genocid nad srpskim narodom predstavljaju dugoročni i pažljivo osmišljen projekat koji se sprovodi u fazama od 1918. godine, od formiranja Jugoslavije. Prvi koraci u ovom procesu bili su uništavanje i razbijanje porodica, preseljenje mladih sa sela u grad pod izgovorom industrijalizacije, što je na kraju od njih stvorilo socijalne slučajeve. Sela su ismevana kao zaostala, primitivna i glupa, dok su tradicionalne vrednosti i autoriteti poput oficira, policajaca, doktora i učitelja bili sistematski urušavani.

Uz to, popularizovani su šund, primitivizam i nemoral, te su prostitutke nazivane starletama, a lopovi "vitezovima asfalta", što je mladima nametnuto kao uzor i autoritet. Ovaj društveni inženjering doveo je do toga da srpski narod izgubi svoje korene i identitet, te da se ne može vratiti na pravi put.

Primer učitelja najbolje oslikava ovaj proces urušavanja autoriteta. Plate prosvetnih radnika su ispod republičkog proseka, a situacija je dodatno pogoršana dopuštanjem ponižavanja i čak fizičkog nasilja nad njima, koje sprovode učenici i njihovi roditelji. Naša država zaostaje za susednim zemljama u pogledu podrške prosvetarima, što dodatno otežava situaciju.

U poređenju sa susednim zemljama, srpski prosvetari primaju značajno niže plate, što ih stavlja u nepovoljan položaj. Tako je u Hrvatskoj početnička plata nastavnika 1.542 evra, u Mađarskoj čak do 2.828 evra, dok je u Srbiji početna plata nastavnika tek 739 evra. Ovaj sistematski pristup urušavanju autoriteta i obrazovanja deo je šireg plana slabljenja srpskog društva i identiteta.

Aleksić Nebojša predsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije