Sistematski pregledi u klinici partnerke Ane Brnabić: Slučaj „Beogradskog vodovoda“ otvara pitanja sukoba interesa i zloupotrebe javnih resursa
Sistematski pregledi u klinici partnerke Ane Brnabić: Slučaj „Beogradskog vodovoda“ otvara pitanja sukoba interesa i zloupotrebe javnih resursa
Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ sklopilo je u martu 2025. godine ugovor u vrednosti od 14,5 miliona dinara sa konzorcijumom predvođenim zdravstvenom ustanovom „Milica Đurđić Pr Poliklinika MD Klinik Beograd“. U pitanju je privatna klinika u vlasništvu Milice Đurđić, partnerke bivše premijerke Srbije Ane Brnabić.
Na osnovu tog ugovora, zaposleni u „Beogradskom vodovodu“ će tokom godine biti upućivani na redovne sistematske preglede upravo u ovu ustanovu, što je izazvalo opravdano interesovanje i negodovanje javnosti. Mnogi analitičari, predstavnici civilnog društva i opozicionih stranaka ovaj potez vide kao još jedan u nizu primera institucionalnog favorizovanja, sukoba interesa i nedopustivog uplitanja privatnih interesa u poslove javnog sektora.
Sukob interesa i institucionalna zloupotreba
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, svaka situacija u kojoj javni funkcioner ili s njim povezano lice ima finansijsku korist od odluke javne institucije može se smatrati potencijalnim sukobom interesa. U ovom slučaju, privatna zdravstvena ustanova povezana sa partnerkom nekadašnje predsednice Vlade, sada jedne od najuticajnijih ličnosti u političko-bezbednosnom aparatu Srbije, dobija posao finansiran iz budžeta jednog javnog preduzeća.
Nije poznato po kojoj proceduri je došlo do izbora upravo ove ustanove. Postavljaju se sledeća pitanja:
\- Da li je sproveden postupak javne nabavke?
\- Da li je bilo konkurencije ili je reč o direktnoj pogodbi?
\- Na osnovu kojih kriterijuma je „MD Klinik“ dobio prednost u odnosu na druge ustanove?
Ukoliko se pokaže da je proces bio formalnost bez stvarne konkurencije, to bi moglo ukazivati na kršenje zakona, pre svega u oblasti javnih nabavki i sprečavanja korupcije.
Finansiranje privatnog sektora novcem građana
Problem je dodatno osetljiv ako se ima u vidu da je reč o sistematskim pregledima, koji se po prirodi mogu organizovati u državnim zdravstvenim ustanovama, bez dodatnog troška ili sa manjim izdvajanjem iz javnih sredstava. Umesto toga, opredeljenje za privatnu kliniku povezanu sa politički uticajnom osobom otvara pitanje motiva i stvarne opravdanosti ovakvog ugovora.
Ovakva praksa podriva poverenje građana u institucije i dalje erodira principe transparentnosti i jednakog tretmana u javnim poslovima. Slanje zaposlenih u određene privatne klinike može predstavljati način da se novac iz javnog sektora, koji finansiraju svi građani, usmeri u džepove privilegovanih bliskih krugova.
Zahtevi za istragu i odgovornost
Pozivaju se nadležne institucije — pre svega Agencija za sprečavanje korupcije, Državna revizorska institucija, ali i tužilaštvo — da pokrenu detaljnu istragu i ispitaju okolnosti pod kojima je sklopljen ugovor, uključujući potencijalnu povezanost političkih aktera sa odlukom o dodeli posla.
Građani Srbije imaju pravo da znaju kako se raspolaže javnim novcem, ali i da očekuju da javna preduzeća posluju u skladu sa zakonom, transparentno i u interesu javnosti, a ne po nalogu političkih moćnika i njihovih bliskih osoba.
Još jednom se otvara pitanje — da li je Srbija država institucija ili država povezanih privatnih interesa?