SLUŽBA KAO DRŽAVA U DRŽAVI — KADA OTUĐENA MOĆ PRELAZI CRTU
SLUŽBA KAO DRŽAVA U DRŽAVI — KADA OTUĐENA MOĆ PRELAZI CRTU
Savez slobodnih sindikata Srbije je u prethodnim mesecima identifikovao postupke koji ukazuju na sistemsko praćenje, snimanje i suptilan oblik zastrašivanja od strane struktura povezanih sa bezbednosnim aparatom Republike Srbije. Nedavni slučaj od 31.03.2025, službeno vozila JKP „Parking servis“ BG 2940 NM iz koga su snimane prostorije sindikata, uz izostanak svakog sankcionisanja drugih vozila u zoni i zaštitnički izveštaj PS Zvezdara, predstavlja tipičan oblik „mekog pritiska“ – ali u funkciji matrice koju služba koristi decenijama.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) zvanično je naslednik Službe državne bezbednosti (SDB), a neformalno nastavljač mehanizama delovanja UDBE. Od 2002. godine do danas, bez ozbiljne lustracije ili spoljne kontrole, BIA je ostala institucija:
\-bez demokratskog nadzora,
\-sa nepromenjenim kadrovima,
\-sa istom svrhom — kontrola društvenih procesa, a ne bezbednost građana.
Izveštaji Međunarodne krizne grupe, Evropske komisije i OEBS-a između 2005. i 2022. redovno ukazuju na:
\-nedostatak transparentnosti u radu BIA,
\-zloupotrebu resursa za praćenje novinara, sindikata i NVO,
\-povezanost pojedinih struktura BIA sa organizovanim kriminalom.
Iako je po Zakonu o BIA direktor odgovoran Vladi i Skupštini, u praksi njegova uloga je ograničena na protokol i javne nastupe. Prava operativna kontrola nalazi se u rukama internih mreža — često nevidljivih, ali duboko ukorenjenih:
\-Operativna mreža – odlučuje o ciljevima praćenja, „meka obrada” ličnosti i medijska diskreditacija;
\-Ekonomsko-kriminalni sektor – preko povezanosti sa strukturama unutar MUP-a i Poreske uprave omogućava paralelno finansiranje i zaštitu „prijateljskih” interesa;
KAD SE SLUŽBA BAVI SINDIKATOM – KO JE ZAISTA UGROŽEN?
Po Ustavu Srbije (čl. 55 i 206), kao i Zakonu o radu i Konvencijama MOR br. 87 i 98, sindikalna aktivnost je zaštićeno pravo. Svaka forma direktnog ili indirektnog praćenja, snimanja, prikupljanja podataka ili zastrašivanja predstavlja:
\-kršenje domaćeg zakona (Krivični zakonik – članovi 131, 172, 359),
\-i povredu međunarodnog prava.
BIA nije ovlašćena da prati sindikate osim ukoliko ne postoji sudski nalog zasnovan na dokazima o ugrožavanju ustavnog poretka. Savez slobodnih sindikata Srbije nije ni pod istragom, ni optužen — već predstavlja legalnu instituciju zaštite radničkih prava.
\-Milošević – stvorio službu po meri svoje vlasti; održavana do momenta međunarodnog interesa za promenu;
\-Đinđić – pokušao da je reformiše; likvidiran uz učešće „odmetnutog dela službe” (Saborci iz JSO);
\-Tadić – postigao dogovor: mir u zamenu za neistraživanje;
\-Vučić – institucionalizovao njihovu „samostalnost” i povećao uticaj službe u ekonomiji i partijskim obračunima.
Prvi put posle dugo vremena, struktura straha nailazi na otpor:
\-ne fizički, već pravni i javni;
\-ne vika, već dokumentacija;
\-ne popuštanje, već institucionalno insistiranje.
\-Umesto da se povučemo — tražimo odgovore.
\-Umesto da pristanemo — postavljamo pitanja.
\-I upravo zato se sistem u senci pojavio u kadru — jer ne može da podnese svetlo.
Sindikat je osnov demokratskog društva. Ako se legalne, mirne, institucionalne strukture prate, snimaju i zastrašuju — onda više ne govorimo o državi prava, već o državi straha.
Ali taj strah ne stanuje u nama.
I zato ćemo nastaviti da branimo ono što je vaše — dostojanstvo, rad i pravo na glas.
Aleksić Nebojša
predsednik
Saveza slobodnih sindikata Srbije