Ћаци Драгана, да ли се и ти у својој кући каљугаш по фекалијама као што наши грађани морају док пролазе кроз центар града?

Фотографије су снимљене 31. маја 2026. године, у строгом центру Вршца — на двадесетак метара од Музичке школе, на путу којим деца иду у школу. Не на периферији. Не у неком заборављеном крају где власт може да се прави да „није стигла“. У центру града. Смеће поред контејнера. Картон, кесе, разбацан отпад. Распаднуте плоче. Запуштени зидови. Смрад урина и фекалија. Поред овога деца свакога дана иду у школу, а грађани пролазе сваки дан. Када из градске власти чујемо причу „за нашу децу“, изгледа да су бар једном рекли истину — за своју децу. За децу која летују по монденским летовалиштима, а не за децу која до школе морају да пролазе поред урина, фекалија, смећа и распаднутих плоча. Посао градоначелнице није да буде страначки војник, ни да се бахати према синдикалцима. Њен посао је да град буде чист, безбедан и проходан. Ако овако изгледа центар Вршца под руководством Драгане Митровић, онда је оцена јасна: ово је најгоре стање градске хигијене које грађани памте. Зато тражимо одговоре. Ко је одговоран за овакво стање? Колико новца се издваја за комуналне услуге и где тај новац завршава? Ко контролише рад јавних предузећа? Зашто центар града изгледа овако? Ово није питање естетике. Ово је питање јавног здравља, безбедности и достојанства. Грађани Вршца имају право на чист град, безбедна игралишта и нормалне улице. И имају право да им деца не иду у школу кроз смрад фекалија, урина и смећа. Грађани Вршца неће ћутати.

Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије

Чаци Драгана, ты и у себя дома ходишь по фекалиям, как наши граждане вынуждены делать это, проходя через центр города?

Фотографии сделаны 31 мая 2026 года в самом центре Вршаца — примерно в двадцати метрах от Музыкальной школы, на пути, по которому дети идут в школу. Не на окраине. Не в каком-то забытом районе, где власть может делать вид, что «ещё не успела». В центре города. Мусор возле контейнеров. Картон, пакеты, разбросанные отходы. Разрушенная плитка. Запущенные стены. Запах мочи и фекалий. Мимо этого дети каждый день идут в школу, а граждане проходят ежедневно. Когда от городской власти мы слышим слова «для наших детей», кажется, что хотя бы один раз они сказали правду — для своих детей. Для детей, которые отдыхают на дорогих курортах, а не для детей, которые по дороге в школу вынуждены проходить мимо мочи, фекалий, мусора и разрушенной плитки. Работа мэра — не быть партийным солдатом и не демонстрировать высокомерие по отношению к профсоюзам. Её работа — сделать город чистым, безопасным и проходимым. Если так выглядит центр Вршаца под руководством Драганы Митрович, тогда оценка ясна: это худшее состояние городской гигиены, которое помнят граждане. Поэтому мы требуем ответов. Кто отвечает за такое состояние? Сколько денег выделяется на коммунальные услуги и куда эти деньги уходят? Кто контролирует работу общественных предприятий? Почему центр города выглядит именно так? Это не вопрос эстетики. Это вопрос общественного здоровья, безопасности и достоинства. Граждане Вршаца имеют право на чистый город, безопасные детские площадки и нормальные улицы. И они имеют право на то, чтобы их дети не шли в школу через запах фекалий, мочи и мусора. Граждане Вршаца не будут молчать.

Алексич Небойша председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

Ćaci Dragana, do you also wade through feces in your own home the way our citizens are forced to when passing through the city center?

The photographs were taken on May 31, 2026, in the very center of Vršac — about twenty meters from the Music School, on the route children use to go to school. Not on the outskirts. Not in some forgotten part of town where the authorities can pretend they “have not reached it yet.” In the city center. Garbage next to containers. Cardboard, bags, scattered waste. Broken paving stones. Neglected walls. The smell of urine and feces. Children pass by this every day on their way to school, and citizens walk past it every day. When we hear the city authorities speak about doing things “for our children,” it seems they may have told the truth at least once — for their own children. For children who spend summers at luxury resorts, not for children who have to pass by urine, feces, garbage and broken paving stones on their way to school. The job of a mayor is not to be a party soldier, nor to behave arrogantly toward trade unionists. Her job is to make the city clean, safe and passable. If this is what the center of Vršac looks like under the leadership of Dragana Mitrović, then the assessment is clear: this is the worst state of public hygiene that citizens can remember. That is why we demand answers. Who is responsible for this condition? How much money is being allocated for communal services, and where does that money end up? Who supervises the work of public utility companies? Why does the city center look like this? This is not a question of aesthetics. This is a question of public health, safety and dignity. The citizens of Vršac have the right to a clean city, safe playgrounds and normal streets. They have the right for their children not to go to school through the smell of feces, urine and garbage. The citizens of Vršac will not remain silent.

Aleksić Nebojša President of the Union of Free Trade Unions of Serbia