ЧУВАРИ ДВОРИШТА

ЧУВАРИ ДВОРИШТА

Свако двориште има свог пса чувара. Српска политика није изузетак. Драган Ђилас је годинама гласна „опозиција“ — али без резултата. Ниједан оборен закон, ниједна суштинска промена. То није грешка. То је улога: да каналише незадовољство, а да не угрози систем. Жељко Веселиновић је требало да попуни леви политички простор. Не као претња систему, већ као његова контрола. Синдикални бренд без стварне снаге, са видљивошћу већом од реалног утицаја. Док је систем стабилан — такви су корисни. Када систем уђе у кризу — постају терет. Зато данас имамо исту ситуацију: они који глуме опозицију не могу да промене систем, они који глуме заштитнике радника не могу да заштите раднике. Питање је једноставно: ако они не могу — ко може? Одговор је још једноставнији: они који нису настали у систему, који не зависе од система, и који му ништа не дугују. Дворишта се не мењају дресираним животињама.

Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије

СТОРОЖА ДВОРА У каждого двора есть сторожевая собака. Сербская политика — не исключение. Драган Джилас годами выступает как громкая «оппозиция» — без результатов. Ни одного отменённого закона, ни одного реального изменения. Это не ошибка. Это роль: направлять недовольство, не угрожая системе. Желько Веселинович должен был занять левый фланг. Не как угроза системе, а как инструмент контроля. Профсоюзный бренд без реальной силы, с видимостью больше реального влияния. Пока система стабильна — такие полезны. Когда система входит в кризис — они становятся обузой. Поэтому сегодня ситуация проста: те, кто изображает оппозицию, не могут изменить систему, те, кто изображает защитников рабочих, не могут защитить рабочих. Вопрос простой: если они не могут — кто может? Ответ ещё проще: те, кто не создан системой, кто от неё не зависит, и кто ей ничего не должен. Дворы не меняются дрессированными животными.

Алексич Небойша председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

GUARD DOGS OF THE YARD Every yard has a guard dog. Serbian politics is no exception. Dragan Djilas has spent years as a loud “opposition” — with no results. No laws overturned, no real change. That is not failure. That is a role: channeling dissatisfaction without threatening the system. Zeljko Veselinović was meant to occupy the left. Not as a threat, but as control. A trade union brand without real strength, with visibility greater than actual influence. As long as the system is stable — they are useful. When the system enters crisis — they become a burden. So today the situation is simple: those who play opposition cannot change the system, those who play workers’ defenders cannot defend workers. The question is simple: if they cannot — who can? The answer is even simpler: those who were not created by the system, who do not depend on it, and who owe it nothing. Yards are not changed by trained animals. Nebojša Aleksić President of the Alliance of Free Trade Unions of Serbia