ДА ЛИ ЈЕ ЗА ИВИЦУ ДАЧИЋА СТАТУТ СПС — ТОАЛЕТ ПАПИР?

ОТВОРЕНО ПИСМО — НАСТАВАК

Ивици Дачићу и Председништву Социјалистичке партије Србије Поштовани господине Дачићу, Поштовано Председништво Социјалистичке партије Србије, Прошло је тачно седам дана откако смо вам упутили позив за састанак делегације Савеза слободних синдиката Србије и делегације Социјалистичке партије Србије — позив заснован не на политичкој рачуници, већ на одредбама вашег сопственог Статута. Подсећамо вас на оно на шта сте се сами обавезали. Члан 2 Статута СПС утврђује да је заштита права радника, сарадња са синдикатима и заштита положаја свих који живе од свог рада — основни циљ Странке. Члан 16 Статута СПС предвиђа директну институционалну сарадњу са синдикатима. Члан 18 Статута СПС обавезује сваког члана странке, а нарочито руководство, на активно деловање у синдикалним организацијама у интересу радника. Ово нису наши захтеви. Ово су ваше сопствене обавезе, записане у документу који сте ви усвојили. Када је отворено писмо постало јавно, господин Дачић ме је лично позвао и замолио да повучем објаву. Рекао је да ћемо се у понедељак видети и да ће састанак бити одржан. У суботу сам послао СМС и затражио тачно време и место састанка. Поруку је прочитао. Одговор није послао. Састанака није било. Дакле — обећао је, игнорисао и слагао. То показује да је подршка радницима, сељацима и синдикатима код господина Дачића искључиво декларативна. На речима су уз народ, у пракси немају времена ни воље да разговарају са онима који народ представљају. Председник СПС-а нема времена за синдикате, нема времена за раднике Коштане, Јумка и Заваривача, нема времена за сељаке — иако га на то изричито обавезује Статут странке на чијем је челу. Има, међутим, времена за политички маркетинг, протокол и фотографисања. Истина јеједноставна. И он и цела врхушка владајуће коалиције давно су постали слуге либералног капитализма који презире радника, сељака и синдикално организовање. На крви, зноју и сузама овог народа обезбеђују богатство и сигурност за своја наредна колена. Никада им није доста. И уживају у муци народа којим се гаде. Зато постављамо јавно и директно питање: Да ли Социјалистичка партија Србије стоји иза сопственог Статута — или је тај Статут за господина Дачића само папир који служи када политички затреба? Лаж је документована. Преписка је сачувана. Јавност ће судити. Време празних речи је прошло. Време одговорности је дошло.

Алексић Небојша Председник Савеза слободних синдиката Србије

ЯВЛЯЕТСЯ ЛИ УСТАВ СПС ДЛЯ ИВИЦЫ ДАЧИЧА — ТУАЛЕТНОЙ БУМАГОЙ? ОТКРЫТОЕ ПИСЬМО — ПРОДОЛЖЕНИЕ Ивице Дачичу и Президиуму Социалистической партии Сербии Уважаемый господин Дачич, Уважаемый Президиум Социалистической партии Сербии, Прошло ровно семь дней с тех пор, как мы направили вам приглашение на встречу делегации Союза свободных профсоюзов Сербии с делегацией Социалистической партии Сербии — приглашение, основанное не на политических расчётах, а на положениях вашего собственного Устава. Напоминаем вам о том, что вы сами на себя взяли. Статья 2 Устава СПС устанавливает, что защита прав работников, сотрудничество с профсоюзами и защита положения всех, кто живёт своим трудом — является основной целью партии. Статья 16 Устава СПС предусматривает прямое институциональное сотрудничество с профсоюзами. Статья 18 Устава СПС обязывает каждого члена партии, и прежде всего руководство, к активному участию в деятельности профсоюзных организаций в интересах рабочих. Это не наши требования. Это ваши собственные обязательства, записанные в документе, который вы сами приняли. Когда письмо стало публичным, господин Дачич лично позвонил мне и попросил удалить публикацию. Он пообещал встречу в понедельник. В субботу я отправил ему СМС и попросил назвать точное время и место встречи. Сообщение было прочитано. Ответа не последовало. Встречи не было. То есть — обещал, проигнорировал и солгал. Это показывает, что поддержка рабочих, крестьян и профсоюзов у господина Дачича существует исключительно на словах. На практике у него нет ни времени, ни желания говорить с теми, кто защищает народ. Председатель СПС не находит времени для профсоюзов, для работников Коштаны, Юмко и Заваривача, для крестьян — хотя именно к этому его прямо обязывает Устав партии, которую он возглавляет. Зато время для политического маркетинга, протокола и фотосессий всегда находится. Истина проста. И он, и вся верхушка правящей коалиции давно стали слугами либерального капитализма, который презирает рабочего человека, крестьянина и профсоюзное движение. На крови, поте и слезах этого народа они обеспечивают богатство и безопасность для своих будущих поколений. Им никогда не бывает достаточно. И они наслаждаются страданиями народа, которым гнушаются. Поэтому мы задаём прямой и публичный вопрос: Стоит ли Социалистическая партия Сербии за своим собственным Уставом — или этот Устав для господина Дачича лишь бумага, полезная тогда, когда это политически выгодно? Ложь задокументирована. Переписка сохранена. Общество вынесет свой приговор. Время пустых заявлений прошло. Время ответственности настало.

Алексич Небойша Председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

IS THE SPS STATUTE FOR IVICA DACIC — JUST TOILET PAPER?

OPEN LETTER — CONTINUED

To Ivica Dacic and the Presidency of the Socialist Party of Serbia Dear Mr. Dacic, Dear Presidency of the Socialist Party of Serbia, Exactly seven days have passed since we sent you an invitation to hold a meeting between the delegation of the Alliance of Free Trade Unions of Serbia and the delegation of the Socialist Party of Serbia — an invitation grounded not in political calculation, but in the provisions of your own Party Statute. We remind you of what you yourself committed to. Article 2 of the SPS Statute establishes that the protection of workers' rights, cooperation with trade unions, and the protection of the position of all who live by their labour — is a fundamental objective of the Party. Article 16 of the SPS Statute provides for direct institutional cooperation with trade unions. Article 18 of the SPS Statute obliges every party member, and especially its leadership, to actively participate in the work of trade union organisations in the interest of workers. These are not our demands. These are your own obligations, written into a document that you yourselves adopted. When the open letter became public, Mr. Dacic personally called me and asked me to withdraw the post. He promised that we would meet on Monday. On Saturday, I sent him an SMS and asked for the exact time and place of the meeting. The message was read. No reply came. No meeting happened. So the facts are simple: he promised, ignored, and lied. This shows that Mr. Dacic's support for workers, peasants, and trade unions is purely declarative. In words they stand with the people; in practice they have no time and no willingness to speak with those who represent them. The President of the SPS has no time for trade unions, no time for the workers of Kostana, Jumko and Zavarivaci, no time for the peasants of Serbia — despite the fact that his own Party Statute explicitly obliges him to engage with all of them. Time, however, is always found for political marketing, protocol appearances, and photo opportunities. The truth is simple. He and the entire leadership of the ruling coalition have long since become servants of liberal capitalism — a system that holds workers, peasants, and organised labour in contempt. Upon the blood, sweat, and tears of this people they secure wealth and security for their own generations to come. It is never enough for them. And they take pleasure in the suffering of a people they regard with disgust. We therefore pose a direct and public question: Does the Socialist Party of Serbia stand behind its own Statute — or is that Statute, for Mr. Dacic, merely paper useful only when politically convenient? The lie is documented. The correspondence is preserved. The public will judge. The time of empty declarations is over. The time of accountability is now.

Aleksić Nebojša President of the Alliance of Free Trade Unions of Serbia