ДРЖАВУ УБИЈА НЕЗНАЊЕ, ПОЛИТИКАНСТВО И КОРУПЦИЈА

Када партијска књижица постаје важнија од дипломе, а лојалност замењује стручност — цела држава клизи у пропаст. Јавно комунално предузеће ЈКП „ГСП Београд" данас је симбол нечег далеко дубљег и опаснијег него што је проблем лошег градског превоза. Оно је огледало болести која је захватила читав систем: некомпетентни људи на кључним позицијама, постављени не на основу знања и искуства, већ на основу партијских веза, личне лојалности или чистог непотизма. Али морамо бити потпуно јасни: ово није изолован случај. ЈКП ГСП Београд није изузетак — он је правило. Исти карцином пролиферише кроз сва јавна и државна предузећа у Србији: од електропривреде до водовода, од железнице до здравства, од локалних јавних предузећа до централних државних органа. Некомпетентност постављена на власт не мирује — она се шири, штити и репродукује. Питамо се: ко штити ову праксу? Одговор није компликован. Штите је они који су је успоставили. Штите је партијски апарати и њихови посленици у управним одборима, надзорним телима и министарствима. Штити је систем у коме стручна критика нема заштиту, а пријављивање неправилности носи ризик — не за починиоца, него за пријавиоца. Последице нису апстрактне. Грађани свакодневно плаћају цену — кроз неефикасне услуге, расипање јавних средстава, застаревање инфраструктуре и одлазак стручних кадрова у иностранство јер у сопственој земљи немају ни прилику ни перспективу. Млади људи са одличним дипломама и знањем напуштају Србију не зато што им је боље негде другде по природи — него зато што овде систем активно награђује лојалност, а кажњава стручност.

Синдикат не тражи привилегије. Синдикат тражи основну правду на тржишту рада: да критеријум за запошљавање буде компетентност, да напредовање буде засновано на резултату, да јавна средства не буду инструмент странаčке клијентеле. Тражимо да се успостави одговорност — не само декларативно, него стварно и мерљиво. Незнање на власти, политиканство у управљању и корупција у одлучивању — то је тројство које убија државу. И оно неће нестати само од себе. Треба га именовати, разоткрити и системски искоренити. То је задатак свих нас — синдиката, грађана, медија и свих институција које нису изгубиле осећај за јавни интерес.

Алексић Небојша Председник Савеза слободних синдиката Србије

ГОСУДАРСТВО УБИВАЮТ НЕВЕЖЕСТВО, ПОЛИТИКАНСТВО И КОРРУПЦИЯ

Когда партийный билет важнее диплома, а лояльность заменяет компетентность — государство скользит в пропасть.

Государственное коммунальное предприятие ЖКП «ГСП Белград» сегодня является символом чего-то значительно более глубокого и опасного, нежели просто проблемы городского транспорта. Это зеркало болезни, поразившей всю систему: некомпетентные люди на ключевых должностях, назначенные не на основе знаний и опыта, а по партийным связям, личной лояльности или откровенному кумовству. Но необходимо быть предельно ясными: это не изолированный случай. ЖКП ГСП Белград — не исключение, это правило. Тот же карцином распространяется по всем государственным и публичным предприятиям Сербии: от электроэнергетики до водоснабжения, от железных дорог до здравоохранения, от местных коммунальных служб до центральных органов власти. Некомпетентность, поставленная у руля, не остаётся на месте — она разрастается, защищает себя и воспроизводится. Мы спрашиваем: кто защищает эту практику? Ответ не сложен. Защищают те, кто её установил. Её охраняют партийные аппараты и их люди в советах директоров, надзорных органах и министерствах. Её поддерживает система, в которой профессиональная критика не имеет защиты, а сообщение о нарушениях несёт риск — не для виновного, а для заявителя. Последствия отнюдь не абстрактны. Граждане ежедневно платят за это — через неэффективные услуги, расточительство государственных средств, деградацию инфраструктуры и эмиграцию квалифицированных специалистов, которые не видят ни возможностей, ни перспектив у себя на родине. Молодые люди с отличными дипломами покидают Сербию не потому, что им лучше где-то ещё по природе вещей, — а потому что здесь система активно поощряет лояльность и наказывает компетентность. Профсоюз не добивается привилегий. Профсоюз требует элементарной справедливости на рынке труда: чтобы критерием найма была компетентность, карьерный рост основывался на результатах, а государственные ресурсы не служили инструментом партийного патронажа. Мы требуем реальной, измеримой ответственности — не на словах, а на деле. Невежество у власти, политиканство в управлении и коррупция в принятии решений — это триада, убивающая государство. Она не исчезнет сама по себе. Её необходимо называть, разоблачать и системно искоренять. Это задача всех нас — профсоюзов, граждан, средств массовой информации и всех институтов, не утративших чувство общественного интереса.

Алексич Небойша Председатель Свободного союза профсоюзов Сербии IGNORANCE, POLITICAL OPPORTUNISM AND CORRUPTION ARE KILLING THE STATE

When a party membership card outweighs a diploma, and loyalty replaces expertise — the state is sliding toward ruin. The public utility company GSP Belgrade has become a symbol of something far deeper and more dangerous than a dysfunctional urban transport system. It is a mirror of a disease that has taken hold of the entire system: unqualified individuals occupying key positions — not on the basis of knowledge and experience, but through party connections, personal loyalty, or outright nepotism. But let us be absolutely clear: this is not an isolated case. GSP Belgrade is not the exception — it is the rule. The same carcinoma is spreading through every state-owned and public enterprise in Serbia: from power utilities to water supply, from railways to healthcare, from local public companies to the central apparatus of government. Incompetence installed in power does not stay still — it expands, protects itself, and reproduces. We ask: who is protecting this practice? The answer is not complicated. Those who established it are protecting it. It is shielded by party apparatuses and their operatives sitting on management boards, supervisory bodies, and inside ministries. It is upheld by a system in which professional criticism has no protection, and whistleblowing carries risk — not for the perpetrator, but for the one who speaks out. The consequences are not abstract. Citizens pay the price every single day — through inefficient services, squandered public funds, deteriorating infrastructure, and the emigration of skilled professionals who find no opportunity and no future in their own country. Young people with outstanding qualifications are leaving Serbia not because life is inherently better elsewhere — but because this system actively rewards loyalty and punishes expertise. The trade union is not demanding privileges. The trade union is demanding basic justice in the labour market: that the criterion for employment be competence; that advancement be based on results; that public resources not be used as an instrument of party clientelism. We demand accountability — not as rhetoric, but as a real and measurable standard. Ignorance in power, political opportunism in governance, and corruption in decision-making — this is the triad that kills a state. It will not vanish on its own. It must be named, exposed, and systematically eradicated. This is the responsibility of all of us — trade unions, citizens, the media, and every institution that has not lost its sense of the public interest.

Nebojša Aleksić President, Free Trade Unions Alliance of Serbia