Глад у Србији куца на врата

Глад у Србији куца на врата

Према званичним подацима, у Србији је запослено нешто више од 2,3 милиона радника, док око 1,6 милиона пензионера прима редовне пензије. То су бројке иза којих се крије социјална стварност коју држава систематски игнорише.

Од укупног броја запослених, 577.000 радника прима нето плату до 65.000 динара, док око 500.000 пензионера преживљава са пензијом нижом од 30.000 динара. То нису статистички изузеци, већ масовна појава.

Истовремено, више од милион грађана Србије живи у апсолутном сиромаштву – без довољно новца за редовну исхрану, грејање и основне животне потребе. У таквим условима, говор о „економској стабилности“ представља грубу обману јавности.

Додатни апсурд лежи у чињеници да су цене хране и робе широке потрошње у Србији готово изједначене са ценама у земљама Европске уније, док су просечне зараде у Србији и до четири пута ниже. Тај дисбаланс није случајан — он је последица погрешне економске политике и свесног пребацивања терета кризе на раднике и пензионере.

Уколико држава настави да занемарује реалан пад куповне моћи и убрзани раст сиромаштва, Србију очекује дубока социјална криза, са последицама које ће бити немогуће контролисати.

Глад у Србији више није упозорење — она куца на врата.

Алексић Небојша

Председник Савеза слободних синдиката Србије

Голод в Сербии стучится в двери

Согласно официальным данным, в Сербии работает чуть более 2,3 миллиона человек, а около 1,6 миллиона пенсионеров получают пенсию. За этими цифрами скрывается социальная реальность, которую государство предпочитает не замечать.

Из общего числа занятых 577 000 работников получают чистую зарплату до 65 000 динаров, тогда как около 500 000 пенсионеров вынуждены выживать на пенсию менее 30 000 динаров. Речь идёт не об исключениях, а о массовом явлении.

Более одного миллиона граждан Сербии живут в условиях абсолютной бедности, не имея средств даже на регулярное питание, отопление и базовые жизненные потребности. В этих условиях разговоры об «экономическом успехе» выглядят как циничная подмена реальности.

Особый абсурд заключается в том, что цены на продукты и товары повседневного спроса в Сербии практически сравнялись с ценами в странах Европейского союза, тогда как средние доходы населения в три–четыре раза ниже. Этот разрыв — результат целенаправленной экономической политики, при которой основное бремя перекладывается на трудящихся и пенсионеров.

Если государство не изменит курс и не предпримет срочных мер, страну ожидает социальный кризис беспрецедентного масштаба.

Голод в Сербии — это уже не предупреждение, а реальность, которая стучится в двери.

Алексић Небојша

Председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

Hunger in Serbia Is Knocking on the Door

According to official data, Serbia has just over 2.3 million employed workers and approximately 1.6 million pensioners. Behind these figures lies a social reality the state continues to ignore.

Among the employed, 577,000 workers earn a net monthly wage of up to 65,000 dinars, while around 500,000 pensioners survive on pensions below 30,000 dinars. These are not marginal cases — they represent a systemic condition.

At the same time, more than one million people in Serbia live in absolute poverty, without sufficient income for food, heating, and basic living needs. In such circumstances, official narratives about “economic stability” amount to a deliberate distortion of reality.

The situation is further aggravated by the fact that prices of food and basic consumer goods in Serbia are almost on par with those in the European Union, while average incomes are up to four times lower. This imbalance is not accidental — it is the result of economic policies that shift the burden of crisis onto workers and pensioners.

If the state continues to ignore the collapse of purchasing power and the rapid expansion of poverty, Serbia will face a deep social crisis of unprecedented scale.

Hunger in Serbia is no longer a warning — it is knocking on the door.

Alekšić Nebojša

President of the Union of Free Trade Unions of Serbia