ПОРУКА ПОЛИЦИЈИ И ВЛАСТИ СРБИЈЕ

Ово је принципијелан став и нема никакве везе са тим да ли неко подржава студентску изборну листу или јој се политички противи. Младост Србије не сме да се пребија зато што протестује. Не смеју је тући ни људи у црном, ни људи у полицијским униформама. Не смеју се учесници протеста газити аутомобилима. Мора се до краја истражити и ко је нападао студенте и грађане, ко је за то знао, ко је то дозволио и ко их је штитио. Мора се утврдити и пуна истина о наводима да су радници ЈКП „Градска чистоћа“ Београд дуж трасе студентског протеста остављали каменице које су потом могле бити употребљене за нападе на демонстранте. Уколико је то рађено организовано, мора се утврдити ко је издао наређење и са којом намером. Нико не сме да заборави ни озбиљне оптужбе у вези са употребом тзв. звучног топа. Србија заслужује потпуну истину о сваком од ових догађаја. Ако мислите да је младост Србије заборавила — варате се. И овде долазимо до много ширег и тежег питања. Када власт једне државе допусти насиље над сопственом децом и младим људима, онда нас не сме чудити што се постављају и најтежа питања о политичкој одговорности из деведесетих година, током грађанских ратова приликом распада Југославије. Значајан део политичке генерације која је тада била на власти или око власти поново је имао власт и огроман утицај у Србији деценијама касније. Зато после 25. октобра не тражимо освету. Тражимо закон, истрагу, доказе и судове Републике Србије. Свако за кога се докаже да је тукао децу, газио демонстранте, организовао нападе, злоупотребио униформу или издавао незаконита наређења мора да положи рачун пред законом. Без обзира на функцију. Без обзира на униформу. Без обзира на партијску књижицу. Деца Србије нису ничији непријатељ. Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије

Это принципиальная позиция, и она никак не зависит от того, поддерживает ли кто-либо студенческий избирательный список или политически выступает против него. Молодёжь Сербии нельзя избивать за то, что она протестует. Её не имеют права избивать ни люди в чёрном, ни люди в полицейской форме, Участников протестов нельзя давить автомобилями. Необходимо до конца расследовать, кто нападал на студентов и граждан, кто об этом знал, кто это допустил и кто обеспечивал защиту виновных. Необходимо также установить всю правду относительно сообщений о том, что работники белградского коммунального предприятия «Градска чисточа» оставляли вдоль маршрута студенческого протеста камни, которые впоследствии могли быть использованы для нападений на демонстрантов. Если это делалось организованно, необходимо установить, кто отдал такой приказ и с какой целью. Нельзя забывать и серьёзные обвинения, связанные с применением так называемой звуковой пушки. Сербия заслуживает полной правды о каждом из этих событий. Если вы думаете, что молодёжь Сербии забыла, — вы ошибаетесь. И здесь возникает гораздо более широкий и тяжёлый вопрос. Когда власть государства допускает насилие над собственными детьми и молодыми людьми, нас не должно удивлять, что возникают и самые тяжёлые вопросы о политической ответственности девяностых годов, периода гражданских войн при распаде Югославии. Значительная часть политического поколения, находившегося тогда у власти или рядом с ней, вновь обладала властью и огромным влиянием в Сербии десятилетия спустя. Поэтому после 25 октября мы требуем не мести. Мы требуем закона, расследования, доказательств и суда Республики Сербия. Каждый, в отношении кого будет доказано, что он избивал молодых людей, давил демонстрантов автомобилем, организовывал нападения, злоупотреблял полицейской формой или отдавал незаконные приказы, должен ответить перед законом. Независимо от должности. Независимо от формы. Независимо от партийного билета. Дети Сербии — не враги государства. Алексич Небойша председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

MESSAGE TO THE SERBIAN POLICE AND GOVERNMENT

This is a matter of principle. It does not depend on whether someone supports the student electoral list or politically opposes it. Serbia's young people must never be beaten for protesting. They must not be assaulted by people dressed in black or by people wearing police uniforms. Protesters must not be run down by cars. There must be a full investigation into who attacked students and citizens, who knew about it, who allowed it to happen, and who protected those responsible. The full truth must also be established regarding allegations that workers of Belgrade's municipal sanitation company placed stones along the route of a student protest that could subsequently have been used in attacks on demonstrators. If this was organized, Serbia must establish who gave the order and for what purpose. The serious allegations concerning the use of a so-called sonic weapon must not be forgotten either. Serbia deserves the complete truth about every one of these events. If you believe that Serbia's youth have forgotten, you are mistaken. And this raises a much broader and more difficult question. When those governing a country allow violence against their own children and young people, it should not surprise us that the gravest questions are also raised about political responsibility during the 1990s and the civil wars accompanying the breakup of Yugoslavia. A significant part of the political generation that held power, or operated around it, during that period again exercised power and enormous influence in Serbia decades later. After 25 October, therefore, we are not demanding revenge. We demand law, investigations, evidence and justice before the courts of the Republic of Serbia. Anyone proven to have beaten young people, run protesters down with a vehicle, organized attacks, abused a police uniform, or issued unlawful orders must answer before the law. Regardless of office. Regardless of uniform. Regardless of party membership. The children of Serbia are not the enemy of the state.

Aleksić Nebojša President of the Alliance of Free Trade Unions of Serbia