ПРЕДРАСУДЕ СУ СТРАШНО ОПАСНЕ
Србин сам и тренутно сам на одмору у Радхимеу код Валоне, у Албанији. Данас ми се потпуно испразнио акумулатор на аутомобилу. Не познајем овде никога. Отишао сам до прве куће и замолио за помоћ. Први Албанац на кога сам наишао помогао ми је без иједне сувишне речи. Знао је да сам странац. Знао је одакле долазим. Знао је да сам Србин. И то му није било важно. Видео је човека у невољи и помогао му је. Када смо завршили, понудио сам да му се одужим. Није хтео ништа — ни новац, ни било какву надокнаду. На крају сам му оставио свој број телефона. Надам се да данас нисам добио само помоћ на путу, већ и једног новог пријатеља. Срби и Албанци имају тешку и болну историју. Ту историју не треба заборављати, прекрајати нити улепшавати. Али историјски сукоби два народа не дају нам право да унапред пресуђујемо човеку кога никада нисмо упознали. Данас није „Албанац помогао Србину“. Данас је један човек видео другог човека у проблему и помогао му. И зато ми је, као српском политичару, баш жао што ћу овим личним искуством морати да срушим Снешка Белића српским фашистима који би желели да верујемо да се људи рађају као непријатељи само зато што припадају различитим народима. Не рађају се. Мржња се учи. Људскост се препознаје — чак и када не говоримо истим језиком. Небојша Алексић председник Савеза слободних синдиката Србије
PARAGJYKIMET JANË JASHTËZAKONISHT TË RREZIKSHME
Jam serb dhe aktualisht jam me pushime në Radhimë, pranë Vlorës, në Shqipëri. Sot bateria e makinës sime u shkarkua plotësisht. Këtu nuk njoh askënd. Shkova te shtëpia e parë dhe kërkova ndihmë. Shqiptari i parë që takova më ndihmoi pa asnjë fjalë të tepërt. Ai e dinte se isha i huaj. E dinte nga vija. E dinte se isha serb. Dhe kjo nuk kishte rëndësi për të. Ai pa një njeri në vështirësi dhe e ndihmoi. Kur mbaruam, i ofrova t'ia shpërbleja ndihmën. Nuk pranoi asgjë — as para, as ndonjë lloj shpërblimi. Në fund i lashë numrin tim të telefonit. Shpresoj që sot të mos kem marrë vetëm ndihmë në rrugë, por të kem fituar edhe një mik të ri. Serbët dhe shqiptarët kanë një histori të vështirë dhe të dhimbshme. Kjo histori nuk duhet harruar, shtrembëruar apo zbukuruar. Por konfliktet historike midis dy popujve nuk na japin të drejtën të gjykojmë paraprakisht një njeri që nuk e kemi takuar kurrë. Sot nuk ishte „një shqiptar që ndihmoi një serb“. Sot një njeri pa një njeri tjetër në vështirësi dhe e ndihmoi. Prandaj, si politikan serb, më vjen vërtet keq që me këtë përvojë personale do t'ua rrëzoj „burrin prej bore“ fashistëve serbë që duan të besojmë se njerëzit lindin armiq vetëm sepse u përkasin popujve të ndryshëm. Nuk lindin të tillë. Urrejtja mësohet. Njerëzillëku dallohet — edhe kur nuk flasim të njëjtën gjuhë. Nebojša Aleksić President i Aleancës së Sindikatave të Lira të Serbisë
PREJUDICE IS EXTREMELY DANGEROUS
I am Serbian and I am currently on holiday in Radhimë, near Vlorë, Albania. Today my car battery went completely flat. I don't know anyone here. I went to the first house I came across and asked for help. The first Albanian man I met helped me without a second thought. He knew I was a foreigner. He knew where I came from. He knew I was Serbian. And it didn't matter to him. He saw a person in trouble and helped. When we were finished, I offered to repay him for his help. He refused everything — money or any other form of compensation. In the end, I gave him my phone number. I hope that today I didn't just receive help on the road, but also made a new friend. Serbs and Albanians have a difficult and painful history. That history should neither be forgotten nor rewritten or romanticised. But historical conflicts between two peoples do not give us the right to prejudge a person we have never met. Today it wasn't „an Albanian helping a Serb.“ Today one human being saw another human being in trouble and helped him. So, as a Serbian politician, I am almost sorry that this personal experience will knock down the snowman for Serbian fascists who would have us believe that people are born enemies simply because they belong to different nations. They are not. Hatred is learned. Humanity is recognised — even when we don't speak the same language. Nebojša Aleksić President of the Alliance of Free Trade Unions of Serbia
ПРЕДРАССУДКИ ЧРЕЗВЫЧАЙНО ОПАСНЫ
Я серб и сейчас нахожусь на отдыхе в Радиме, недалеко от Влёры, в Албании. Сегодня аккумулятор моего автомобиля полностью разрядился. Я здесь никого не знаю. Я подошёл к первому дому и попросил о помощи. Первый албанец, которого я встретил, без лишних слов помог мне. Он знал, что я иностранец. Знал, откуда я приехал. Знал, что я серб. И для него это не имело значения. Он увидел человека, которому нужна помощь, и помог ему. Когда всё было закончено, я предложил отблагодарить его. Он не захотел ничего — ни денег, ни какой-либо другой компенсации. В конце я оставил ему свой номер телефона. Надеюсь, что сегодня я не просто получил помощь в дороге, но и приобрёл нового друга. У сербов и албанцев сложная и болезненная история. Эту историю нельзя забывать, переписывать или приукрашивать. Но исторические конфликты между двумя народами не дают нам права заранее судить о человеке, которого мы никогда раньше не встречали. Сегодня это не было просто „албанец помог сербу“. Сегодня один человек увидел другого человека в беде и помог ему. И поэтому мне, как сербскому политику, даже немного жаль, что этим личным опытом я вынужден разрушить «снеговика» сербским фашистам, которые хотели бы заставить нас поверить, что люди рождаются врагами только потому, что принадлежат к разным народам. Врагами не рождаются. Ненависти учатся. А человечность узнаётся — даже когда мы говорим на разных языках.
Небойша Алексич председатель Союза свободных профсоюзов Сербии