СРБИЈА ПОСЛЕ ИЗБОРА: КО ДОБИЈА ВЛАСТ, А ШТА ДОБИЈА РАДНИК?
Kристина Старчевић, потпредседница Савеза слободних синдиката Србије, разговара са Небојшом Алексићем, председником Савеза, о могућем политичком престројавању и одговорности сваке будуће власти.
Кристина: Грађани пред изборе слушају ко ће с ким у коалицију. Зашто је Ваша процена о два велика блока важна некоме ко брине како да преживи месец? Алексић: Зато што од парламентарне већине зависе закони, буџет и економска политика, одлуке које непосредно утичу на живот грађана. Али политичка анализа вреди онолико колико помаже да разумемо шта од будуће власти можемо да очекујемо и захтевамо. Видим могућност постепеног окупљања око два велика блока, уз трећу снагу која би у тесном односу мандата могла да одлучује о већини. То је сценарио, чије остварење зависи од изборних резултата и одлука политичких актера. Кристина: Где видите основу за такво окупљање? Алексић: Организације које се обраћају сродним бирачима могу имати интерес да удруже снаге. Истовремено, нови политички представници могу привући грађане који се не препознају у постојећим странкама. Ипак, заједнички противник није довољан за стабилну владу. Потребан је договор о томе како ће се државом управљати. Управо би програмске разлике могле да спрече окупљање које данас некоме делује логично. Кристина: Шта би се догодило са СНС-ом у случају губитка власти? Алексић: Не очекујем да би организација аутоматски нестала. Део инфраструктуре и бирачке подршке могао би да опстане. Отворило би се питање руководства, политичког правца и јединства странке. Могуће је приближавање другим националним и конзервативним организацијама, али и расцеп. Ниједан од тих исхода не сме да затвори питање индивидуалне одговорности за евентуално кршење закона. Чланска карта не сме бити ни заштита од закона ни доказ кривице. Одговорност се утврђује у независном и законитом поступку. Кристина: Да ли се студентском покрету прерано приписује место на левици или десници? Алексић: Сматрам да се идеолошки правац не може одредити без јасног програма. Захтеви за одговорношћу власти и независним институцијама могу да повежу људе различитих уверења. Конкретни одговори о зарадама, порезима, здравству, образовању и социјалној сигурности показали би политички профил. Тада би се видело и колико простора постоји за заједничку платформу. Кристина: Помињете могуће суверенистичко окупљање и СПС. Зашто би баш они имали пресудну улогу? Алексић: Таква улога никоме није унапред загарантована. Зависи од броја освојених мандата и могућности да се већина формира без њих. СПС и друге организације сродних опредељења могли би да траже простор за сарадњу, али њихов изборни значај и способност за договор тек би морали да се потврде. Ако неко добије пресудну преговарачку моћ, грађани имају право да знају како је користи: које мере захтева, у којим роковима и ко одговара за њихово спровођење. Кристина: Шта би могло да обори читаву Вашу процену? Алексић: Наставак доминације једне странке, дубљи расцеп њених противника или настанак више снажних политичких центара. Зато ову процену треба преиспитивати у складу са резултатима и поступцима политичких актера. Кристина: Зашто би радници веровали да ће нова власт поступати другачије од претходне? Алексић: Поверење мора да се заслужи. Од сваког ко тражи власт треба захтевати конкретне мере, рокове, објашњење како ће их финансирати и начин провере резултата. После избора мора постојати притисак да се обавезе испуне. Кроз независне институције, јавност, синдикално организовање и колективно преговарање. Обећање добија вредност тек када се спроведе и када радник осети његов учинак. Кристина: А шта ако власт коју сте подржали предложи меру која штети запосленима? Алексић: Супротставићемо јој се. Синдикална независност обавезује нас да истим мерилом процењујемо сваку власт. И наша одговорност мора бити проверљива: шта смо предложили, кога смо заштитили и шта смо изборили. Поверење радника заслужује се резултатима. Кристина: По чему ће радник знати да је промена стварна? Алексић: По томе да ли може да живи од своје плате, да ли му је прековремени рад плаћен, да ли се са посла враћа здрав и да ли може да затражи своја права без страха од отказа. Нама не треба замена једне политичке елите другом ако ће радник и после те промене остати без достојанствене зараде, сигурног радног места и правне заштите. Коалициони договор одређује ко формира владу. Снага институција и слобода грађана одређују како та влада сме да влада.
Савез слободних синдиката Србије