SRBIJA POSLE IZBORA: KO DOBIJA VLAST, A ŠTA DOBIJA RADNIK?

Kristina Starčević, potpredsednica Saveza slobodnih sindikata Srbije, razgovara sa Nebojšom Aleksićem, predsednikom Saveza, o mogućem političkom prestrojavanju i odgovornosti svake buduće vlasti.

Kristina: Građani pred izbore slušaju ko će s kim u koaliciju. Zašto je Vaša procena o dva velika bloka važna nekome ko brine kako da preživi mesec? Aleksić: Zato što od parlamentarne većine zavise zakoni, budžet i ekonomska politika, odluke koje neposredno utiču na život građana. Ali politička analiza vredi onoliko koliko pomaže da razumemo šta od buduće vlasti možemo da očekujemo i zahtevamo. Vidim mogućnost postepenog okupljanja oko dva velika bloka, uz treću snagu koja bi u tesnom odnosu mandata mogla da odlučuje o većini. To je scenario, čije ostvarenje zavisi od izbornih rezultata i odluka političkih aktera. Kristina: Gde vidite osnovu za takvo okupljanje? Aleksić: Organizacije koje se obraćaju srodnim biračima mogu imati interes da udruže snage. Istovremeno, novi politički predstavnici mogu privući građane koji se ne prepoznaju u postojećim strankama. Ipak, zajednički protivnik nije dovoljan za stabilnu vladu. Potreban je dogovor o tome kako će se državom upravljati. Upravo bi programske razlike mogle da spreče okupljanje koje danas nekome deluje logično. Kristina: Šta bi se dogodilo sa SNS-om u slučaju gubitka vlasti? Aleksić: Ne očekujem da bi organizacija automatski nestala. Deo infrastrukture i biračke podrške mogao bi da opstane. Otvorilo bi se pitanje rukovodstva, političkog pravca i jedinstva stranke. Moguće je približavanje drugim nacionalnim i konzervativnim organizacijama, ali i rascep. Nijedan od tih ishoda ne sme da zatvori pitanje individualne odgovornosti za eventualno kršenje zakona. Članska karta ne sme biti ni zaštita od zakona ni dokaz krivice. Odgovornost se utvrđuje u nezavisnom i zakonitom postupku. Kristina: Da li se studentskom pokretu prerano pripisuje mesto na levici ili desnici? Aleksić: Smatram da se ideološki pravac ne može odrediti bez jasnog programa. Zahtevi za odgovornošću vlasti i nezavisnim institucijama mogu da povežu ljude različitih uverenja. Konkretni odgovori o zaradama, porezima, zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj sigurnosti pokazali bi politički profil. Tada bi se videlo i koliko prostora postoji za zajedničku platformu. Kristina: Pominjete moguće suverenističko okupljanje i SPS. Zašto bi baš oni imali presudnu ulogu? Aleksić: Takva uloga nikome nije unapred zagarantovana. Zavisi od broja osvojenih mandata i mogućnosti da se većina formira bez njih. SPS i druge organizacije srodnih opredeljenja mogli bi da traže prostor za saradnju, ali njihov izborni značaj i sposobnost za dogovor tek bi morali da se potvrde. Ako neko dobije presudnu pregovaračku moć, građani imaju pravo da znaju kako je koristi: koje mere zahteva, u kojim rokovima i ko odgovara za njihovo sprovođenje. Kristina: Šta bi moglo da obori čitavu Vašu procenu? Aleksić: Nastavak dominacije jedne stranke, dublji rascep njenih protivnika ili nastanak više snažnih političkih centara. Zato ovu procenu treba preispitivati u skladu sa rezultatima i postupcima političkih aktera. Kristina: Zašto bi radnici verovali da će nova vlast postupati drugačije od prethodne? Aleksić: Poverenje mora da se zasluži. Od svakog ko traži vlast treba zahtevati konkretne mere, rokove, objašnjenje kako će ih finansirati i način provere rezultata. Posle izbora mora postojati pritisak da se obaveze ispune. Kroz nezavisne institucije, javnost, sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje. Obećanje dobija vrednost tek kada se sprovede i kada radnik oseti njegov učinak. Kristina: A šta ako vlast koju ste podržali predloži meru koja šteti zaposlenima? Aleksić: Suprotstavićemo joj se. Sindikalna nezavisnost obavezuje nas da istim merilom procenjujemo svaku vlast. I naša odgovornost mora biti proverljiva: šta smo predložili, koga smo zaštitili i šta smo izborili. Poverenje radnika zaslužuje se rezultatima. Kristina: Po čemu će radnik znati da je promena stvarna? Aleksić: Po tome da li može da živi od svoje plate, da li mu je prekovremeni rad plaćen, da li se sa posla vraća zdrav i da li može da zatraži svoja prava bez straha od otkaza. Nama ne treba zamena jedne političke elite drugom ako će radnik i posle te promene ostati bez dostojanstvene zarade, sigurnog radnog mesta i pravne zaštite. Koalicioni dogovor određuje ko formira vladu. Snaga institucija i sloboda građana određuju kako ta vlada sme da vlada.

Savez slobodnih sindikata Srbije