ТОПЛОТНИ СТРЕС НА РАДУ: СРБИЈА МЕЂУ НАЈВИШЕ УГРОЖЕНИМА У ЕВРОПИ — А АКЦИОНИ ПЛАН И ДАЉЕ НЕ ПОСТОЈИ

Нови подаци из трећег Ланцет извештаја о климатским променама и здрављу, као и нове Смернице Светске здравствене организације за акционе планове за врућину, показују забрињавајућу слику положаја радника у Републици Србији. Србија се издваја као земља са изузетно великим уделом радника на отвореном — 21,4% свих запослених, међу највишим у Европи. Ови радници — грађевинари, пољопривредни радници, возачи, комунални радници — највише трпе последице све учесталијих и интензивнијих топлотних таласа. Подаци говоре сами за себе: током 2024. године Србија је забележила готово 70.000 изгубљених радних сати услед топлотног стреса — највише до сада. Умерени ризик од топлотног стреса постојао је током укупно 331 сата у условима ограниченог физичког напора, а при тежем раду на отвореном — дуже од две недеље. Број дана са топлотним стресом по деци достигао је скоро 3 милиона дана у 2024. години — пет пута више него у последњим деценијама 20. века. Посебно забрињава чињеница да је нацрт Акционог плана за врућину и здравље израђен још 2014. године, али никада није усвојен. Савез слободних синдиката Србије позива надлежне државне органе и Владу Републике Србије да хитно усвоје Акциони план за врућину и здравље по новој методологији СЗО, да уведу системске мере заштите радника на отвореном укључујући прерасподелу радног времена, да обезбеде посебну заштиту за децу, старије и социјално угрожене грађане, и да спроведу мере предвиђене Програмом прилагођавања на измењене климатске услове 2023–2030, који је Влада усвојила пре три године, а чија примена касни.

Радници не смеју бити жртве климатске кризе коју нису изазвали. Систем мора да их заштити. Алексић Небојша Председник Савеза слободних синдиката Србије

ТЕПЛОВОЙ СТРЕСС НА РАБОЧЕМ МЕСТЕ: СЕРБИЯ В ЧИСЛЕ НАИБОЛЕЕ УЯЗВИМЫХ В ЕВРОПЕ — А ПЛАН ДЕЙСТВИЙ ДО СИХ ПОР НЕ ПРИНЯТ

Новые данные третьего доклада Lancet об изменении климата и здоровье населения, а также новые Руководящие принципы ВОЗ по планам действий в условиях жары свидетельствуют о тревожном положении работников в Республике Сербии. Сербия выделяется как страна с исключительно высокой долей работников, занятых на открытом воздухе — 21,4% от всех занятых, что является одним из самых высоких показателей в Европе. Строители, сельскохозяйственные рабочие, водители, работники коммунальных служб — именно они несут наибольший ущерб от всё более частых и интенсивных волн жары. Цифры говорят сами за себя: в 2024 году Сербия зафиксировала почти 70 000 потерянных рабочих часов из-за теплового стресса — рекордный показатель. Умеренный риск теплового стресса существовал в течение 331 часа при ограниченной физической нагрузке, а при интенсивном труде на открытом воздухе — более двух недель. Число дней с тепловым стрессом для детей достигло почти 3 миллионов дней в 2024 году — в пять раз больше, чем в последние десятилетия XX века. Особую обеспокоенность вызывает тот факт, что проект Плана действий по жаре и здоровью был разработан ещё в 2014 году, однако так и не был принят. Союз свободных профсоюзов Сербии призывает компетентные государственные органы и Правительство Республики Сербии срочно принять План действий по жаре и здоровью в соответствии с новой методологией ВОЗ, ввести системные меры защиты работников, занятых на открытом воздухе, включая перераспределение рабочего времени, обеспечить особую защиту детей, пожилых людей и социально уязвимых граждан, а также реализовать меры, предусмотренные Программой адаптации к изменённым климатическим условиям на 2023–2030 годы, принятой Правительством три года назад, но так и не выполняемой. Работники не должны становиться жертвами климатического кризиса, которого они не создавали. Система обязана их защитить.

Алексич Небойша Председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

HEAT STRESS AT WORK: SERBIA AMONG THE MOST VULNERABLE IN EUROPE — YET AN ACTION PLAN STILL DOES NOT EXIST

New data from the third Lancet Countdown report on climate change and health, along with the new WHO Guidelines on Heat and Health Action Plans, paint a deeply concerning picture of the situation facing workers in the Republic of Serbia. Serbia stands out as a country with a disproportionately large share of outdoor workers — 21.4% of all employed persons, one of the highest rates in Europe. Construction workers, agricultural laborers, drivers, and utility workers are bearing the greatest burden of increasingly frequent and intense heatwaves. The numbers speak for themselves: in 2024, Serbia recorded nearly 70,000 lost working hours due to heat stress — the highest figure ever recorded. Moderate heat stress risk existed for a total of 331 hours under conditions of limited physical exertion, and for more than two weeks during heavier outdoor labor. The number of child heat-stress days reached nearly 3 million days in 2024 — five times higher than the average during the final decades of the 20th century. Of particular concern is the fact that a draft Heat and Health Action Plan was prepared as far back as 2014, yet has never been adopted. The Confederation of Free Trade Unions of Serbia calls on the competent state authorities and the Government of the Republic of Serbia to urgently adopt a Heat and Health Action Plan in accordance with the new WHO methodology, to introduce systemic protective measures for outdoor workers including redistribution of working hours to cooler parts of the day, to ensure special protection for children, the elderly, and socially vulnerable citizens, and to implement the measures envisaged by the Climate Change Adaptation Programme 2023–2030, adopted by the Government three years ago, implementation of which remains severely delayed. Workers must not be made victims of a climate crisis they did not cause. The system must protect them.

Aleksić Nebojša President of the Confederation of Free Trade Unions of Serbia