Пређи на садржај

ВИШЕ НИЈАНСИ СИВОГ

ВИШЕ НИЈАНСИ СИВОГ

ВИШЕ НИЈАНСИ СИВОГ Србијо, ово мораш знати. Иран није једноставна прича — нити је апсолутни пријатељ, нити апсолутни непријатељ. Рат на Блиском истоку није рат Србије. Србија у њему нема ни војни, ни безбедносни, ни витални национални интерес. Али Србија има јасан интерес да не подржава оне који руше њен територијални интегритет, нити да напада оне који га поштују. Државе Персијског залива, које се данас бране дипломатским изјавама Србије, међу првима су признале такозвано Косово и годинама раде против интереса Србије. Са друге стране, Иран Косово никада није признао. Али ту прича не стаје. Током санкција 1992. године, када је Србија била под економским и енергетским притиском, Иран је био међу ретким државама које су слале нафту и помагале Србији да преживи. Тиме су фактички рушене санкције и Србији је слата конкретна помоћ у тренутку када је била изолована. Истовремено, у рату у Босни и Херцеговини деловала је јединица „Ел муџахедин“, састављена од страних бораца, уз логистику и подршку која је долазила и из иранских структура. Та јединица је одговорна за тешке и документоване злочине над српским цивилима и заробљеним војницима. То је пуна слика. Иран је једном руком помагао Србији да преживи санкције — а другом руком је, кроз подршку муслиманским снагама у Босни, учествовао у рату у којем су почињени злочини над Србима. Зато ово није питање „пријатељ или непријатељ“. Ово је питање интереса и памћења. Србија мора да води политику која не заборавља ни помоћ — ни цену те помоћи. Свет није црно-бео. Постоје нијансе. И ко их не види — биће поново преварен. Потпис: Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије БОЛЬШЕ ОТТЕНКОВ СЕРОГО Сербия, ты должна это знать. Иран — это не простая история. Это не абсолютный друг и не абсолютный враг. Война на Ближнем Востоке — не война Сербии. У Сербии нет в ней ни военного, ни жизненно важного национального интереса. Но у Сербии есть интерес — не поддерживать тех, кто нарушает её территориальную целостность, и не атаковать тех, кто её уважает. Страны Персидского залива, которых сегодня Сербия дипломатически поддерживает, одними из первых признали так называемое Косово и действуют против интересов Сербии. С другой стороны, Иран никогда не признал Косово. Но на этом история не заканчивается. Во время санкций 1992 года, когда Сербия находилась под серьёзным экономическим и энергетическим давлением, Иран был среди немногих стран, которые поставляли нефть и помогали Сербии выжить. Одновременно, в войне в Боснии и Герцеговине действовало подразделение «Эль-Муджахедин», состоявшее из иностранных боевиков, при логистической и иной поддержке, связанной в том числе с иранскими структурами. Это подразделение ответственно за тяжёлые и задокументированные преступления против сербского населения и военнопленных. Это полная картина. Иран одной рукой помогал Сербии пережить санкции — а другой участвовал, через поддержку мусульманских сил, в войне, где совершались преступления против сербов. Поэтому это не вопрос «друг или враг». Это вопрос интересов и памяти. Мир не чёрно-белый. Есть оттенки. И тот, кто их не видит — снова будет обманут. Подпись: Алексић Небойша председатель Союза свободных профсоюзов Сербии MORE SHADES OF GREY Serbia, this is something you must understand. Iran is not a simple story — neither an absolute friend nor an absolute enemy. The Middle East war is not Serbia’s war. Serbia has no military, security, or vital national interest in it. But Serbia does have a clear interest: not to support those who violate its territorial integrity, nor to attack those who respect it. The Gulf states that Serbia diplomatically defends today were among the first to recognize so-called Kosovo and have long acted against Serbia’s interests. On the other hand, Iran has never recognized Kosovo. But the story does not end there. During the 1992 sanctions, when Serbia faced severe economic and energy pressure, Iran was among the few countries that supplied oil and helped Serbia survive. At the same time, during the war in Bosnia and Herzegovina, the “El Mujahideen” unit operated — composed of foreign fighters, with logistical and other forms of support linked, among others, to Iranian structures. This unit is responsible for serious and documented crimes against Serbian civilians and prisoners of war. That is the full picture. Iran helped Serbia survive sanctions with one hand — while with the other, through support to Muslim forces in Bosnia, it was part of a war in which crimes against Serbs were committed. This is not a question of “friend or enemy.” This is a question of interests and memory. The world is not black and white. There are shades. And those who fail to see them will be deceived again. Signed: Nebojša Aleksić President of the Union of Free Trade Unions of Serbia