Вучић у раљама мафије

Највећа опасност у ноћи између 25. и 26. октобра могла би да буде покушај да се опстанак једне власти прогласи важнијим од живота грађана и њихове изборне воље.

Моја политичка оцена је да је Вучић, у настојању да постане српски Дон Корлеоне, изградио систем личне лојалности који сада може да га држи у сопственим канџама. Мрежу партијске моћи, привилегија и заштите од одговорности називам СНС мафијом. Та оцена није оптужба против сваког члана или бирача СНС-а, већ против начина владања у којем се држава третира као приватни посед.

Могућ је сценарио у којем би Вучић прихватио предају власти ако би веровао да га чека повлачење попут Мила Ђукановића у Црној Гори, уз гаранције личне сигурности. Немамо доказ да он такве гаранције тражи или да му их неко нуди. Али политички излаз за једног човека не мора бити прихватљив онима чији опстанак зависи од заштите читавог система.

За оне који су починили кривична дела, губитак власти могао би да отвори пут ка истрагама, суђењима и робији. Њихова логика могла би да стане у реченицу: „Ако тонемо — тонемо сви. Или неће потонути нико.“ То није потврђена порука Вучићу, већ моја оцена опасности коју ствара систем заједничких интереса и међусобног уцењивања.

Зато мирна предаја власти не сме да се узме здраво за готово. У изборној ноћи треба бити спреман на могуће притиске, застрашивање, провокације и покушаје оспоравања резултата. Припремљеност значи контролу, доказе и прибраност.

Посебна одговорност лежи на челницима полиције и служби безбедности. Њихова дужност је да штите грађане, закон и изборни процес. Ниједан партијски интерес не оправдава насиље. Лична лојалност политичару не може бити изнад службене одговорности.

Од здравог разума грађана, одговорности политичких актера и поступања безбедносних структура у великој мери зависиће хоће ли 25. октобар бити празник демократије или дан националне трагедије.

Гласајмо, контролишимо, сачувајмо доказе и не наседајмо на провокације. Ниједан грађанин не сме постати жртва туђег страха од губитка власти.

Србија није ничија приватна имовина. Њени грађани нису таоци. Изборни пораз мора да значи предају власти, а кривична одговорност мора да се утврђује пред независним институцијама.

Алексић Небојша, председник Савеза слободних синдиката Србије

Вучич в тисках мафии

Самой большой опасностью в ночь с 25 на 26 октября может стать попытка объявить сохранение одной власти более важным, чем жизнь граждан и их воля, выраженная на выборах.

По моей политической оценке, Вучич, стремясь стать сербским Доном Корлеоне, создал систему личной преданности, которая теперь способна держать его в собственных когтях. Сеть партийной власти, привилегий и защиты от ответственности я называю мафией Сербской прогрессивной партии. Эта оценка не является обвинением против каждого члена или избирателя партии. Она направлена против способа управления, при котором государство воспринимается как частная собственность.

Возможен сценарий, при котором Вучич согласился бы передать власть, если бы рассчитывал на уход, подобный уходу Мило Джукановича в Черногории, с гарантиями личной безопасности. У нас нет доказательств того, что он требует таких гарантий или что кто-то их предлагает. Но политический выход для одного человека может оказаться неприемлемым для тех, чьё выживание зависит от защиты всей системы.

Для людей, совершивших преступления, потеря власти может открыть путь к расследованиям, судебным процессам и тюрьме. Их логика могла бы уместиться в одной фразе: «Если идём ко дну — то все вместе. Или не утонет никто». Это не подтверждённое послание Вучичу, а моя оценка опасности, которую создаёт система общих интересов и взаимного шантажа.

Поэтому мирную передачу власти нельзя считать само собой разумеющейся. В ночь выборов необходимо быть готовыми к возможному давлению, запугиванию, провокациям и попыткам оспорить результаты. Готовность означает наблюдение, доказательства и выдержку.

Особая ответственность лежит на руководителях полиции и служб безопасности. Их обязанность — защищать граждан, закон и избирательный процесс. Никакой партийный интерес не оправдывает насилие. Личная преданность политику не может стоять выше служебной ответственности.

От здравого смысла граждан, ответственности политических участников и действий силовых структур во многом будет зависеть, станет ли 25 октября праздником демократии или днём национальной трагедии.

Проголосуем, обеспечим наблюдение, сохраним доказательства и не поддадимся на провокации. Ни один гражданин не должен стать жертвой чужого страха перед потерей власти.

Сербия не является чьей-либо частной собственностью. Её граждане — не заложники. Поражение на выборах должно означать передачу власти, а уголовную ответственность должны устанавливать независимые государственные институты.

Алексич Небойша, председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

Vučić in the Mafia’s Grip

The greatest danger on the night of October 25–26 could be an attempt to place the survival of those in power above citizens’ lives and their electoral choice.

My political assessment is that Vučić, in his ambition to become Serbia’s Don Corleone, built a system of personal loyalty that can now hold him in its own claws. I call this network of party power, privilege and protection from accountability the SNS mafia. This assessment does not accuse every SNS member or voter. It condemns a method of government that treats the state as private property.

One possible scenario is that Vučić would accept a transfer of power if he believed he could step aside as Milo Đukanović did in Montenegro, with guarantees of personal safety. We have no evidence that he is seeking such guarantees or that anyone is offering them. But a political exit for one man may be unacceptable to those whose survival depends on the protection of the entire system.

For people who have committed crimes, losing power could open the way to investigations, trials and imprisonment. Their logic could be summed up in one sentence: “If we go down, we all go down. Or nobody does.” This is not a verified message to Vučić. It is my assessment of the danger created by shared interests and mutual blackmail.

A peaceful transfer of power therefore cannot be taken for granted. On election night, we must be prepared for possible pressure, intimidation, provocation and attempts to dispute the results. Preparedness means monitoring, evidence and composure.

Police and security service leaders bear particular responsibility. Their duty is to protect citizens, the law and the electoral process. No party interest justifies violence. Personal loyalty to a politician cannot override professional responsibility.

Whether October 25 becomes a celebration of democracy or a day of national tragedy will depend to a significant extent on citizens’ good judgment, the responsibility of political actors and the conduct of the security institutions.

Let us vote, monitor the process, preserve evidence and resist provocation. No citizen must become a victim of someone else’s fear of losing power.

Serbia is nobody’s private property. Its citizens are not hostages. Electoral defeat must mean a transfer of power, while criminal responsibility must be established by independent institutions.

Aleksić Nebojša, President of the Union of Free Trade Unions of Serbia