Вучићу, чувај се својих Сведоци никоме нису потребни

Док јавност годинама гледа у бившу власт која је помогла стварање СНС-а, и чији најзначајнији део окупљен око Вучића је управо та иста бивша власт, поставља се питање колико је овде заправо реч о новој политици. Имамо континуитет исте власти од 2000. године, а доласком СНС-а на власт 2012. добили смо коалицију губитника и добитника петооктобарских догађања — људи који су, без обзира на то на којој су страни тада стајали, данас опет заједно за истим столом. У тој коалицији, поставља се питање да ли Александар Вучић данас има већег непријатеља од оних који су се обогатили и постали моћни управо за време његове владавине. Студентски покрет нема разлог за страх — он нема шта да сакрије. Али они који су градили империје уз његов потпис, уз његово ћутање, уз његову заштиту — без обзира да ли су формално у СНС-у или глуме режимску опозицију или синдикалне кућне љубимце власти — они имају разлог да дрхте. Јер Вучић зна ко су били пре власти. Зна како су постали оно што су данас. Сведок је сопственим очима, и сведоци, по правилу, никоме нису потребни кад више нису корисни. Зато се не треба чудити ако режимска опозиција која годинама глуми отпор и СНС испод Вучића и синдикални кућни љубимци који служе истим господарима — данас ћуте, оклевају и чувају сопствену позадину. Страх од затвора и одузете имовине не долази од студената. Долази од оних који знају шта би сведок могао да каже кад престане да им буде користан.

Алексић Небојша Председник Савеза слободних синдиката Србије

Вучич, берегись своих Свидетели никому не нужны

Пока общественность годами наблюдает за бывшей властью, которая помогла создать СНС, и чья наиболее значимая часть, собравшаяся вокруг Вучича, сама является той же бывшей властью, возникает вопрос, насколько здесь вообще идет речь о новой политике. У нас есть преемственность одной и той же власти с 2000 года, а с приходом СНС к власти в 2012 году мы получили коалицию проигравших и выигравших от событий 5 октября — людей, которые, независимо от того, на чьей стороне они тогда стояли, сегодня вновь сидят за одним столом. В этой коалиции возникает вопрос: нет ли у Александра Вучича сегодня врага большего, чем те, кто разбогател и стал могущественным именно во время его правления. Студенческому движению нечего бояться — ему нечего скрывать. Но те, кто строил свои империи под его подписью, под его молчанием, под его защитой — независимо от того, формально ли они в СНС или разыгрывают режимную оппозицию или профсоюзных домашних любимцев власти — у них есть повод для страха. Ведь Вучич знает, кем они были до прихода к власти. Знает, как они стали тем, что они есть сегодня. Он свидетель собственными глазами, а свидетели, как правило, никому не нужны, когда перестают быть полезными. Поэтому не стоит удивляться, если режимная оппозиция, годами разыгрывающая сопротивление, и СНС под Вучичем, а также профсоюзные домашние любимцы, служащие тем же хозяевам, — сегодня молчат, колеблются и берегут собственный тыл. Страх перед тюрьмой и конфискованным имуществом исходит не от студентов. Он исходит от тех, кто знает, что мог бы сказать свидетель, когда перестанет быть полезным.

Алексич Небойша Председатель Союза свободных профсоюзов Сербии

Vučić, beware of your own Witnesses are needed by no one

While the public has spent years looking at the former regime that helped create the SNS — a regime whose most significant part, gathered around Vučić, is itself that same former power — the question arises just how much of this is genuinely new politics. We have a continuity of the same power since 2000, and with the SNS coming to power in 2012, we got a coalition of the losers and winners of the October 5th events — people who, regardless of which side they stood on back then, today again sit together at the same table. Within that coalition, the question arises whether Aleksandar Vučić today has a greater enemy than those who grew rich and powerful precisely during his rule. The student movement has nothing to fear — it has nothing to hide. But those who built their empires under his signature, under his silence, under his protection — regardless of whether they are formally in the SNS or merely playing the role of regime opposition or union lapdogs of power — they have reason to tremble. Because Vučić knows who they were before power. He knows how they became what they are today. He is a witness with his own eyes, and witnesses, as a rule, are needed by no one once they stop being useful. So it should come as no surprise if the regime opposition that has spent years performing resistance and the SNS beneath Vučić, along with the union lapdogs serving the same masters, are today silent, hesitant, and guarding their own backs. Fear of prison and confiscated property does not come from the students. It comes from those who know what a witness might say once he is no longer useful.

Aleksić Nebojša President of the Confederation of Free Trade Unions of Serbia