ЗАШТО ЈКП ГСП БЕОГРАД НЕМА, А НИ У БУДУЋНОСТИ НЕЋЕ ИМАТИ ДОВОЉАН БРОЈ ВОЗАЧА

На овај проблем упозоравао сам још 2021. године, тада као председник синдиката „Слога“ у ЈКП ГСП Београд, у интервјуу за телевизију N1 на тему недостатка возача у Београду. Данас, 2026. године, са пуним уверењем потврђујем да су главни разлози недостатка возача остали исти – ниске зараде и лоши услови рада. Нажалост, од 2021. до данас није поправљено готово ништа; напротив, стање је постало још теже. Јавност често мисли да су возачи напустили ГСП искључиво због већих плата у иностранству. То није тачно. Значајан број њих не би се вратио за волан чак ни за двоструко већу зараду. Разлог нису само примања, већ пре свега услови рада. Возачима је наметнут превелики број обавеза и огромна одговорност. Изложени су свакодневном стресу, притисцима, недостатку адекватне заштите на раду и сталном ризику. Бити возач градског аутобуса један је од најодговорнијих и најтежих послова у јавном сектору. Замислите човека који осам сати дневно, пет, а често и шест дана недељно, непрекидно носи одговорност за безбедност десетина хиљада путника, са искоришћеношћу радног места од преко 95%. Потом се врати у гаражу и види да у истом предузећу постоје радна места са минималним оптерећењем, где је искоришћеност рада свега неколико процената, а зараде су готово исте. Поставља се једноставно питање: шта је привлачније – свакодневно носити огромну одговорност за нешто већу плату, или радити далеко мање одговоран посао за незнатно мања примања, без стреса, притисака и константне одговорности? Као да ни то није довољно, возачи су неретко изложени шиканирању и мобингу кроз премештаје у друге погоне, промене смена и различите облике административних притисака. Возачи не траже привилегије. Не траже да им се било ко додворава. Траже само оно што сваки човек заслужује – поштовање. Они су носиоци основне делатности ГСП-а. Без возача нема јавног превоза. Постављам једно једноставно питање: пронађите једног возача који је сишао са волана и прешао на друго радно место унутар предузећа, а да жели да се врати за волан. Понудите му и двоструко већу плату – већина ни тада неће прихватити повратак. Због свега наведеног многи су напустили ГСП и отишли да возе у Немачкој и другим земљама. Ни тамо посао није лак, али су услови рада уређенији, притисци мањи, а одговорност адекватније плаћена. Када је човек поштено плаћен и када се према њему односе са достојанством, лакше подноси тежину посла. Ако заиста желите довољан број возача, решење је познато: - побољшајте услове рада; - скратите радно време; - обезбедите више времена за породицу; - укините непотребне административне механизме који се често користе као средство притиска и законски дозвољеног мобинга; - смањите непотребан терет одговорности тамо где је то могуће; - зауставите шиканирање и мобинг; - повећајте коефицијент сложености посла тако да буде сразмеран стварној одговорности коју возачи носе. Није прихватљиво да возач који свакодневно одговара за безбедност великог броја путника има исти коефицијент као административна радна места чији је ниво одговорности вишеструко мањи. Својевремено је и градоначелник изјавио да у предузећу постоји велики број запослених који су током година напредовали на различита радна места, а да многи ни сами више не знају шта им је конкретан опис посла. Истовремено, возачи се свакодневно физички и психички исцрпљују за готово исту зараду. Мислите ли да они то не виде? Виде. Али ћуте, јер сматрају да не могу ништа да промене. Све то ствара додатни притисак и један је од кључних разлога због којег многи доносе одлуку да више никада не седну за волан градског аутобуса. Србија нема мањак возача са Д категоријом. Србија има мањак људи који су спремни да под оваквим условима обављају тај посао. И док се не врате достојанство, поштовање и услови достојни човека, ЈКП ГСП Београд неће имати довољан број возача, без обзира на све конкурсе и кампање за запошљавање.

Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије

ПОЧЕМУ ГУП «ГСП БЕЛГРАД» НЕ ИМЕЕТ И НЕ БУДЕТ ИМЕТЬ ДОСТАТОЧНОГО КОЛИЧЕСТВА ВОДИТЕЛЕЙ

Ещё в 2021 году, будучи председателем профсоюза «Слога» в ГУП «ГСП Белград», в интервью телеканалу N1 я предупреждал о нехватке водителей общественного транспорта. Сегодня, в 2026 году, подтверждаю: главные причины остались прежними — низкая заработная плата и тяжёлые условия труда, а ситуация стала ещё хуже. Многие считают, что водители ушли из ГСП исключительно из-за более высоких зарплат за границей. Это не так. Многие из них не вернулись бы за руль даже за двойную зарплату. Главная причина — условия труда. Водители несут огромную ответственность, работают под постоянным стрессом, испытывают сильное психологическое давление и практически не имеют достаточной защиты на рабочем месте. Это одна из самых тяжёлых профессий. Они ежедневно видят, что существуют должности с минимальной нагрузкой и почти такой же зарплатой. Такое чувство несправедливости разрушает мотивацию. Водители не требуют привилегий. Они требуют лишь уважения к своему труду. Именно они являются основой системы общественного транспорта. Если руководство действительно хочет решить проблему нехватки кадров, необходимо улучшить условия труда, сократить рабочее время, предоставить больше времени для семьи, прекратить давление и моббинг, пересмотреть коэффициенты оплаты труда и привести их в соответствие с реальной ответственностью водителей. В Сербии достаточно людей с водительской категорией D. Проблема не в отсутствии водителей, а в том, что всё меньше людей готовы работать в таких условиях. Пока профессии водителя не будут возвращены достоинство и уважение, ГУП «ГСП Белград» не сможет решить проблему нехватки кадров.

Алексић Небојша председник Савеза слободних синдиката Србије

WHY BELGRADE PUBLIC TRANSPORT (GSP) DOES NOT HAVE – AND WILL NOT HAVE – ENOUGH DRIVERS

Back in 2021, while serving as President of the Sloga Union in Belgrade Public Transport (GSP), I warned in an interview with N1 Television about the growing shortage of bus drivers. In 2026, I can confirm that the main causes remain exactly the same: low wages and poor working conditions. Unfortunately, the situation has deteriorated even further. Many people believe drivers left GSP only because they could earn more abroad. That is not true. Many of them would not return even if their salary were doubled. The real issue is the working environment. Drivers carry enormous responsibility, work under constant stress, face excessive pressure and inadequate workplace protection. It is one of the most demanding professions. They also witness positions within the company that involve far less responsibility while offering almost the same salary. Such inequality destroys motivation. Drivers are not asking for privileges. They simply want respect. They are the backbone of the public transport system. If the authorities genuinely want enough drivers, they must improve working conditions, shorten working hours, provide more time for family life, eliminate workplace harassment and unnecessary administrative pressure, and adjust salary coefficients to reflect the real level of responsibility drivers carry. Serbia does not lack people with Category D driving licences. Serbia lacks people willing to perform this job under the current conditions. Until drivers regain dignity, respect and fair working conditions, Belgrade Public Transport will continue to face a chronic shortage of drivers.

Nebojša Aleksić President of the Free Trade Union Confederation of Serbia