ЗАВЕТ НЕБОЈШЕ АЛЕКСИЋА Председника Савеза слободних синдиката Србије Ктитора и приложника манастира Светог Георгија – Рипањ

ЗАВЕТ НЕБОЈШЕ АЛЕКСИЋА Председника Савеза слободних синдиката Србије Ктитора и приложника манастира Светог Георгија – Рипањ

„За народ, за правду, за вечну борбу“

Не пишем ово као политичар. Не обраћам се као лидер, већ као човек.

Као син народа који зна како изгледа живот под притиском.

Као радник који је знао за неправду пре него за плату.

Као хришћанин који је преклањао ,на коленаима, али не пред силом, већ пред истином.

Као човек који је имао част да, заједно са другим верујућим људима, помогне подизање манастира посвећеног мом заштитнику Светом Георгију

који није ћутао пред аждахом,

већ јој је стао на црту.

Борба није парола.

Борба је кад те истерају с посла јер си рекао истину.

Кад ти хоће да ти узму достојанство, а ти га не даш.

Кад сви ћуте, а ти дигнеш глас иако знаш да ће те то коштати,

како тебе лично тако и твоју породицу

Савез слободних синдиката Србије није настао из канцеларије настао је из нужде.

Ми нисмо део система. Ми смо оно што је остало када су сви други ћутали и одустали.

Веру не носим на рукаву носим је у срцу.

Зато сам, са захвалношћу Богу и уз помоћ других честитих људи, учествовао у подизању манастира као уточишта за душу, за народ, за истину.

Нема слободне државе без слободне цркве. Нема радничке правде без духовне вертикале.

Свети Георгије је моја слава, али и мој пут: не бојим се зла, не бежим од борбе.

Као приложник и ктитор, не тражим признања – тражим да остане траг светлости у времену таме.

Ми нисмо ни Исток ни Запад.

Ми смо народ који је преживео све и глад, и рат, и издају, и заборав.

Сада је време да преживимо и неправду изнутра ону која долази од домаћих моћника, партијских картела и београдских елита које никад нису знале како изгледа живот радника у пошти, комуналном предузећу, болници или фабрици.

Србији не требају нове идеологије.

Србији требају поштени људи, слободна реч, мир у души и правда на делу.

Не нудим партију. Не тражим функцију.

Нудим правац. Нудим веру. Нудим борбу која траје и кад камера нестане, и кад останеш сам.

Позивам све који су обесправљени, преварени, изиграни,

раднике, верујуће, незапослене, младе који желе да остану у земљи

да се окупе не око мене, већ око истине.

ЗАВЕТ

Докле год сам жив бићу са народом.

И када ме не буде нека мој допринос живи у народу и у овој светињи.

Нека се зна да је овде неко стајао, када су сви други клечали.

У част Светог Георгија.

У име правде.

За слободу човека који ради.

За Србију која још није поклекла.

Небојша Алексић

Председник Савеза слободних синдиката Србије

Ктитор и приложник манастира Светог Георгија – Рипањ