ZAVET NEBOJŠE ALEKSIĆA Predsednika Saveza slobodnih sindikata Srbije Ktitora i priložnika manastira Svetog Georgija – Ripanj

ZAVET NEBOJŠE ALEKSIĆA Predsednika Saveza slobodnih sindikata Srbije Ktitora i priložnika manastira Svetog Georgija – Ripanj

„Za narod, za pravdu, za večnu borbu“

Ne pišem ovo kao političar. Ne obraćam se kao lider, već kao čovek.

Kao sin naroda koji zna kako izgleda život pod pritiskom.

Kao radnik koji je znao za nepravdu pre nego za platu.

Kao hrišćanin koji je preklanjao ,na kolenaima, ali ne pred silom, već pred istinom.

Kao čovek koji je imao čast da, zajedno sa drugim verujućim ljudima, pomogne podizanje manastira posvećenog mom zaštitniku Svetom Georgiju

koji nije ćutao pred aždahom,

već joj je stao na crtu.

Borba nije parola.

Borba je kad te isteraju s posla jer si rekao istinu.

Kad ti hoće da ti uzmu dostojanstvo, a ti ga ne daš.

Kad svi ćute, a ti digneš glas iako znaš da će te to koštati,

kako tebe lično tako i tvoju porodicu

Savez slobodnih sindikata Srbije nije nastao iz kancelarije nastao je iz nužde.

Mi nismo deo sistema. Mi smo ono što je ostalo kada su svi drugi ćutali i odustali.

Veru ne nosim na rukavu nosim je u srcu.

Zato sam, sa zahvalnošću Bogu i uz pomoć drugih čestitih ljudi, učestvovao u podizanju manastira kao utočišta za dušu, za narod, za istinu.

Nema slobodne države bez slobodne crkve. Nema radničke pravde bez duhovne vertikale.

Sveti Georgije je moja slava, ali i moj put: ne bojim se zla, ne bežim od borbe.

Kao priložnik i ktitor, ne tražim priznanja – tražim da ostane trag svetlosti u vremenu tame.

Mi nismo ni Istok ni Zapad.

Mi smo narod koji je preživeo sve i glad, i rat, i izdaju, i zaborav.

Sada je vreme da preživimo i nepravdu iznutra onu koja dolazi od domaćih moćnika, partijskih kartela i beogradskih elita koje nikad nisu znale kako izgleda život radnika u pošti, komunalnom preduzeću, bolnici ili fabrici.

Srbiji ne trebaju nove ideologije.

Srbiji trebaju pošteni ljudi, slobodna reč, mir u duši i pravda na delu.

Ne nudim partiju. Ne tražim funkciju.

Nudim pravac. Nudim veru. Nudim borbu koja traje i kad kamera nestane, i kad ostaneš sam.

Pozivam sve koji su obespravljeni, prevareni, izigrani,

radnike, verujuće, nezaposlene, mlade koji žele da ostanu u zemlji

da se okupe ne oko mene, već oko istine.

ZAVET

Dokle god sam živ biću sa narodom.

I kada me ne bude neka moj doprinos živi u narodu i u ovoj svetinji.

Neka se zna da je ovde neko stajao, kada su svi drugi klečali.

U čast Svetog Georgija.

U ime pravde.

Za slobodu čoveka koji radi.

Za Srbiju koja još nije poklekla.

Nebojša Aleksić

Predsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije

Ktitor i priložnik manastira Svetog Georgija – Ripanj