ZAŠTO MEDIJI U SRBIJI IGNORIŠU SINDIKATE?

Medijski prostor u Srbiji oblikovan je tokom poslednjih dvadeset godina na način koji sistematski marginalizuje radnička prava i sindikalne teme. Većina relevantnih medija finansijski zavisi od oglasnog tržišta koje kontrolišu državne kompanije i krupni privatni kapital. Obe kategorije oglasivača imaju direktan interes da sindikati ostanu nevidljivi u javnom prostoru. Jak sindikat znači pritisak na plate, poštovanje kolektivnih ugovora i ostvarivanje radničkih prava — sve to direktno utiče na profit onih koji plaćaju oglase. Ovo nije rezultat slobodne tržišne utakmice niti uređivačke autonomije redakcija. Reč je o dugogodišnjem i smišljenom oblikovanju medijskog tržišta u kome nema prostora za glasove radnika. Vlasnici medija nisu zainteresovani za sindikalne teme jer sindikalna borba direktno ugrožava ekonomske interese kapitala koji stoji iza tih medija. Tamo gde vlada nije direktno vlasnik ili finansijer medija, privatni kapital preuzima istu funkciju — obezbeđuje da se o određenim temama ne izveštava. Rezultat ovakve medijske slike višestruko je štetan. Radnici u Srbiji ne dobijaju informacije o svojim pravima. Poslodavci krše radno zakonodavstvo bez straha od javne osude. Sindikati se prikazuju kao zastarela institucija bez društvenog značaja, čime se obeshrabruje sindikalno organizovanje. Građani ne znaju da postoje sindikalne organizacije koje se bore za njihova prava, jer te organizacije nemaju pristup medijskom prostoru. Savez slobodnih sindikata Srbije u prethodnom periodu dokumentovao je niz ozbiljnih slučajeva kršenja radnih prava, zloupotrebe institucija i nezakonitog postupanja prema sindikalnim predstavnicima. Nijedan od tih slučajeva nije dobio odgovarajući medijski prostor uprkos tome što je Savez slobodnih sindikata Srbije redovno obaveštavao javnost putem saopštenja. Istovremeno, teme bez ikakvog društvenog značaja dobijaju neproporcionalnu medijsku pažnju. Savez slobodnih sindikata Srbije zahteva da regulatorna tela nadležna za medije — pre svega Regulatorno telo za elektronske medije — ozbiljno razmotre da li postojeća medijska slika zadovoljava standarde javnog informisanja garantovane Ustavom Republike Srbije i medijskim zakonodavstvom. Član 50. Ustava Republike Srbije garantuje slobodu medija i pravo javnosti na obaveštenost. Sistematsko ignorisanje čitavih društvenih grupa i njihovih prava predstavlja kršenje tog ustavnog načela. Savez slobodnih sindikata Srbije će nastaviti da obaveštava javnost o svim slučajevima kršenja radnih prava bez obzira na medijsku tišinu, koristeći sve raspoložive kanale komunikacije. Radnici u Srbiji imaju pravo da znaju da nisu sami.

Aleksić Nebojša Predsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije

POČEMU SMI V SERBII IGNORIRUЮT PROFSOЮZЫ? Mediaprostranstvo Serbii formirovalosь na protяženii poslednih dvadcati let takim obrazom, čto trudovыe prava i profsoюznaя tematika sistematičeski marginalizirovalisь. Bolьšinstvo značimыh SMI finansovo zavisяt ot reklamnogo rыnka, kontroliruemogo gosudarstvennыmi kompaniяmi i krupnыm častnыm kapitalom. Obe kategorii reklamodateleй naprяmuю zainteresovanы v tom, čtobы profsoюzы ostavalisь nevidimыmi v publičnom prostranstve. Silьnый profsoюz označaet davlenie na zarabotnыe platы, soblюdenie kollektivnыh dogovorov i realizaciю trudovыh prav — vsё эto naprяmuю vliяet na pribыlь teh, kto oplačivaet reklamu. Rečь idёt ne o rezulьtate svobodnoй rыnočnoй konkurencii i ne o redakcionnoй avtonomii. Rečь idёt o mnogoletnem i celenapravlennom formirovanii mediarыnka, v kotorom net mesta golosam rabotnikov. Vladelьcы SMI ne zainteresovanы v profsoюznoй tematike, poskolьku profsoюznaя borьba naprяmuю ugrožaet эkonomičeskim interesam kapitala, stoящego za эtimi SMI. Tam, gde gosudarstvo ne яvlяetsя neposredstvennыm vladelьcem ili sponsorom SMI, častnый kapital berёt na sebя tu že funkciю — obespečivaet zamalčivanie opredelёnnыh tem. Rezulьtat podobnoй mediйnoй kartinы mnogokratno vreden. Rabotniki v Serbii ne polučaюt informaciю o svoih pravah. Rabotodateli narušaюt trudovoe zakonodatelьstvo bez straha pered publičnыm osuždeniem. Profsoюzы izobražaюtsя kak ustarevšiй institut, lišёnnый obщestvennogo značeniя, čto prepяtstvuet profsoюznoй organizacii. Graždane ne znaюt o suщestvovanii profsoюznыh organizaciй, otstaivaющih ih prava, poskolьku эti organizacii ne imeюt dostupa k mediaprostranstvu. Soюz svobodnыh profsoюzov Serbii v poslednee vremя zadokumentiroval rяd serьёznыh slučaev narušeniя trudovыh prav, zloupotrebleniя institutami i nezakonnыh deйstviй v otnošenii profsoюznыh predstaviteleй. Ni odin iz эtih slučaev ne polučil nadležaщego mediйnogo osveщeniя, nesmotrя na to čto Soюz svobodnыh profsoюzov Serbii regulяrno informiroval obщestvennostь posredstvom oficialьnыh zaяvleniй. V to že vremя temы, lišёnnыe kakogo-libo obщestvennogo značeniя, polučaюt neproporcionalьno bolьšoe mediйnoe vnimanie. Soюz svobodnыh profsoюzov Serbii trebuet, čtobы regulяtornыe organы v sfere SMI — prežde vsego Regulяtornoe telo po эlektronnыm SMI — serьёzno rassmotreli vopros o tom, sootvetstvuet li suщestvuющaя mediйnaя kartina standartam publičnogo informirovaniя, garantirovannыm Konstitucieй Respubliki Serbii i mediйnыm zakonodatelьstvom. Statья 50 Konstitucii Respubliki Serbii garantiruet svobodu SMI i pravo obщestva na informaciю. Sistematičeskoe ignorirovanie celыh obщestvennыh grupp i ih prav predstavlяet soboй narušenie эtogo konstitucionnogo principa. Soюz svobodnыh profsoюzov Serbii prodolžit informirovatь obщestvennostь obo vseh slučaяh narušeniя trudovыh prav vne zavisimosti ot mediйnogo molčaniя, ispolьzuя vse dostupnыe kanalы kommunikacii. Rabotniki Serbii imeюt pravo znatь, čto oni ne odinoki.

Aleksič Nebojša Predsedatelь Soюza svobodnыh profsoюzov Serbii

WHY DO SERBIAN MEDIA IGNORE TRADE UNIONS? The Serbian media landscape has been shaped over the past two decades in a way that systematically marginalises labour rights and trade union issues. Most relevant media outlets are financially dependent on an advertising market controlled by state-owned companies and large private capital. Both categories of advertisers have a direct interest in keeping trade unions invisible in public discourse. A strong trade union means pressure on wages, compliance with collective agreements and the realisation of workers' rights — all of which directly affect the profits of those who pay for advertising. This is not the result of free market competition or editorial autonomy. It is the result of years of deliberate shaping of the media market in which there is no room for the voices of workers. Media owners have no interest in trade union issues because trade union struggle directly threatens the economic interests of the capital behind those media. Where the government is not the direct owner or funder of a media outlet, private capital assumes the same function — ensuring that certain topics are not reported on. The result of such a media landscape is harmful in multiple ways. Workers in Serbia do not receive information about their rights. Employers violate labour legislation without fear of public condemnation. Trade unions are portrayed as an outdated institution with no social relevance, which discourages trade union organising. Citizens are unaware that trade union organisations fighting for their rights even exist, because those organisations have no access to the media space. The Free Trade Unions of Serbia has in recent times documented a series of serious cases of violations of labour rights, abuse of institutions and unlawful treatment of trade union representatives. Not one of these cases received appropriate media coverage, despite the fact that the Free Trade Unions of Serbia regularly informed the public through official statements. Meanwhile, topics devoid of any social significance receive disproportionate media attention. The Free Trade Unions of Serbia demands that the regulatory bodies responsible for media — above all the Regulatory Authority for Electronic Media — seriously consider whether the existing media landscape meets the standards of public information guaranteed by the Constitution of the Republic of Serbia and media legislation. Article 50 of the Constitution of the Republic of Serbia guarantees freedom of the media and the right of the public to be informed. The systematic ignoring of entire social groups and their rights constitutes a violation of that constitutional principle. The Free Trade Unions of Serbia will continue to inform the public of all cases of violations of labour rights regardless of media silence, using all available channels of communication. Workers in Serbia have the right to know that they are not alone.

Aleksić Nebojša President of the Free Trade Unions of Serbia